Filmska priča sa Gibraltara: Od malene kafane do istorijske pobede u Evropi! (FOTO)


Foto: https:/printscreen/facebook.com/BrunosMagpies/

Ekipa Brunovih svraka

Fudbalski klub Brunove svrake u četvrtak je debitovao na evropskoj sceni u prvoj rundi kvalifikacija za Ligu konferencija.

Debi je bio veoma uspešan, pošto je na domaćem stadionu savladan favorizovani Krusejders iz Severne Irske rezultatom 2:1.

I tu ne bi bilo ništa čudno da Brunove svrake, ili samo Svrake, nisu jedan, sasvim, nesvakidašnji klub.

Naime, ovu ekipu osnovao je 2013. godine mladić po imenu Luis Peri. U pitanju je momak iz Engleske, koji se sa 18 godina preselio na Gibraltar nakon što su njegovi baka i deka kupili kafić Bruno’s u ovoj malenoj državici.

On je kao plan imao da u svojoj novoj domovini zaigra amaterski fudbal, pošto se njime već bavio u Engleskoj, tačnije u okolini Portsmuta.

Ipak, u to vreme na Gibraltaru maltene nije postojao ni fudbalski savez, klubovi su bili amaterski, i zajedno su delili nekoliko očajnih terena.

– Došao sam na probu u ekipu koja nikoga nije pobedila dvegodine. Zaigrao sam na poziciji levog beka i postigao dva gola, ali su mi potom rekli da na mojoj poziciji igra pomoćni trener, zbog čega neće biti mesta za mene – započinje svoju čudesnu priču Peri.

Ono što je usledilo, promenilo je njegov život.

– Bio sam jako razočaran i na putu kući svratio sam u Bruno’s na pivo. Tamo sam se družio sa nekoliko Engleza, ali i lokalaca, pa smo počeli priču o tome kako bismo mogli da osnujemo vlastiti fudbalski klub u kojem bismo mogli da igramo.

Nakon što su sklopili dogovor, Luis je otišao do FS Gibraltara da se raspita šta je potrebno kako bi se osnovao novi klub. 

Rekli su mi da je potrebno 500 funti za registraciju novog kluba. Pitao sam baku i deku da li žele da postanu sponzori mog kluba i daju mi 500 funti, a da ću ja za uzvrat u ime kluba staviti njihov bar. Oni su pristali i tako je klub nastao 2013. godine – otkrio je Peri za irski RTE.

Pored 500 funti za registraciju tima, baba i deda su mu dali i novac da kupi jednu garnituru dresova. Naravno, da bi klub funkcionisao, potrebno je da ima i trenera. 

Luis ga je brzo pronašao u liku Majka Embeltona, koji je imao 30 godina i bio redovni posetilac Bruno’s-a. Njih dvojica su često pričali o fudbalu, a Embelton je pre dolaska na Gibraltar predvodio lokalne amaterske timove u Engleskoj.

Znao sam da ne poseduje trenersku diplomu, ali mi je pričao da je bio trener. Objasnio sam mu da želim da napravim ekipu, u kojoj želim da igram. Upitao sam ga da li želi da bude trener mog kluba, na šta je on pristao – priseća se Peri.

Embleon je imao jedan bitan uslov. Kao veliki navijač Njukasla i prijatelj Alana Širera insistirao je da se u ime kluba ubaci i reč „Magpies“, odnosno Svrake, što je nadimak velikana sa Sent Džejmsis parka. Peri je pristao na to, pa je registrovao klub pod imenom „Bruno’s Magpies“ (Brunove svrake).

Pojavili su se novi problemi za mladog Luisa. Klub nije imao ni teren, ali ni igrače, pa je Peri prvi otvoreni trening održao na jednoj plaži u Španiji u blizini gibraltarskog zaliva.

Na njemu su se pojavili redovni gosti iz kafića, ali i nekoliko ljudi sa strane. Luis je svima garantovao po nekoliko besplatnih piva nakon utakmica, pošto novca za bilo kakve plate nije imao.

 

 

Nakon što je nekako sastavi tim, Peri je odlučio da prijavi klub u drugu ligu Gibraltara. U to vreme tamošnji savez je pristupao UEFA, što znači da će i tamošnji klubovi dobiti pravo nastupa u evropskim kvalifikacijama.

– Odjednom se sve preokrenulo. Ja sam jedino hteoda imam društvo sa kojim rekreativno mogu da igram fudbal, a onda se pojavila nekakva UEFA i mogućnost igranja u Evropi. Priznajem da sam bio šokiran kad je Savez primljen u UEFA, to je mnogo toga promenilo, a mi smo od prvog dana bili autsajderi.

Ostali klubovi bili su u daleko boljoj situaciji od Luisovih „Svraka“.

– Svi klubovi su imali uglavnom igrače iz Španije koji su dugo igrali zajedno. Sa druge strane, mi smo bili miks lokalaca i stranaca koji su želeli dase bave sportom. Iako smo bili potpuno autsajderi, nismo se dali.

U svojoj prvoj sezoni, Brunove svrake završili su na sredini tabele druge lige, što je bio odličan rezultat za početak. Embelton je dve godine proveo na klupi Svraka, ali je potom napustio kormilo ekipe jer više nije imao vremena za taj posao.

Kako je Gibraltar postao član UEFA, pravila igre su počela da se menjaju, a čitava stvar je postala ozibljnija.

Klubovi koji su izborili plasman u evropske kvalifikacije počeli su da dobijaju novac od UEFA, a imalu su i brojne sponzore, te su trošili dosta novca. Kada se neki klub ne bi plasirao u Evropu, sponzori bi se povukli i tada bi nastajali veliki problemi.

Kako je vreme odmicalo Luisov klub postao je omiljen na Gibraltaru. Stvorena je i mala navijačka grupa, uglavnom od prijatelja i poznanika, dok su Svrake na terenu pružale sasvim solidne rezultate u drugoj ligi. Novi trener je u sezoni 2016/17 postao Dejv Vilson, koji je momentalno izborio plasman u plej-off za ulazak u prvi rang takmičenja, ali u tome nije uspeo.

– Shvatio sam da ukoliko želimo nešto više, ne možemo biti samo klub iz kafića. Bio nam je potreban sponzor, jer besplatno pivo i blagonaklonost babe i dede više nisu bili dovoljni.

Luisu se uskoro posrećilo, pošto je sasvim slučajno pronašao investitora za svoj klub. Peri je u to vreme bio zaposlen u agenciji za prodaju nekretnina, a jedan od klijenata bio mu je i Hejg Oundžijan, nekadašnji potpredsednik i predsednik Votforda.

Znao sam da voli fudbal, pa sam mu jednom prilikom rekao da imam svoj klub i upitao da ga li želi da bude deo te priče. Predlog mu se veoma svideo, pa je pristao da postane mali deoničar, potpredsednik i sponzor.

Preostali gibraltaski klubovi nisu poslovali pametno kao Luis Peri. Želeli su da se preko noći dočepaju para od UEFA, a investitori i sponzori bi se povlačili kad bi rezultati izostali. To je dovelo do toga da je veliki broj klubova propalo, pa je Savez doneo radikalnu odluku. Ukinuo je drugu ligu, a klubove koji su i dalje postojali prebacio je u najviši rang takmičenja. Tu sreću imale su i Svrake.

 

 

Ulazak u prvu ligu doneo je mogućnost igranja u Evropi, a Peri je shvatio da je došlo vreme da čitavu priču podigne na još viši nivo. Uz pomoć sponzora pronašao je sportskog direktora Jansena Dalija, kojeg je doveo iz rivalskog kluba. Zaposleio je i pravnog savetnika, sekretara, pa klub koji je nastao u kafani danas funkcioniše kao pravi tim.

Jansen radi mnogo posla. Najlakše je bilo napraviti ekipu od isključivo domaćih fudbalera, ali mi smo imali veće planove. U našoj prvoj ekipi danas imamo devet lokalaca, koji pored toga i rade, dok su ostali igrači profesionalci koje smo doveli iz inostranstva. Tu su Brazilci, Meksikanci, Argentinci, Kanađani i naravno Englezi. Imamo i U23 ekipu kao i omladinsku školu.

Peri je protekle sezone završio igračku karijeru, pa se posvetio administrativnim obavezama u klubu.

Svrake su jedan od najboljih poteza povukle u januaru, kada su na klupu doveli Nejtana Runija (32), koji je imao iskustva iz nižih rangova engleskih liga. Pod Runijevom palicom ekipa je sa dna tabele stigla do borbe za Evropu.

Serija fantastičnih rezultata donela im je četvrto mesto i plasman u finale Kupa Gibraltara. U njemu su do 88. minuta vodili sa 1:0 protiv najvećeg kluba ove male zemlje, Linkolna. Ipak, u nadoknadi su primili dva gola i tako ostali bez trofeja.

Ipak, san je bio ostvaren i Brunove svrake izborile su plasman u kvalifikacije za Ligu konferencija.

 

 

– Rekao bih da je to fantastična i slučajna priča. I dalje ne verujem da se sve ovo događa. Pre devet godina sam za šankom smišljao kako bih želeo da osnujem klub, a sada taj moj klub igra u Evropi. Mnogo se gluposti dogodilo u međuvremenu, ali tu smo gde jesmo i presrećan sam zbog toga. 

Luis i njegove Svrake sada imaju još više razloga za sreću, jer su kao autsajderi, kao što smo već i napisali, savladali Krusejderse iz Severne Irske sa 2:1.

Prvi i istorijski gol u evropskim takmičenjima postigao je Englez Den Bent, a na 2:0 povisio je Argentinac Pibe. Gosti iz Severne Irske uspeli su da do kraja meča smanje na 2:1.

Revanš je na programu za sedam dana, a ukoliko Svrake uspeju da odole na gostujućem terenu i prođu u narednu fazu zaradiće 300.000 evra i duel u drugoj rundi kvalifikacija protiv velikog Bazela.

Ukoliko, ipak, ne budu uspeli da naprave još jedno iznenađenje, zaradiće 150.000 evra od strane UEFA, koliko sleduje timovima koji su stali na prvom stepeniku kvalifikacija.

U ovom malenom klubu dosta stvari se izdešavalo za prethodnih devet godina, a ko zna možda posle narednihj devet zaigraju i u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja.

BONUS VIDEO:

 

!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘613230843079687’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.