Након две године током којих је својом игром и великим бројем постигнутих голова заслужио поштовање и дивљење навијача широм света, уједно се раме уз раме борећи са Ситијем за трофеј у домаћем првенству – Арсенал се нашао у кризи.
Реми без голова против Евертона на домаћем терену бацио је сенку на претходних неколико утакмица и потврдио да нешто не штима у игри Арсенала.
Имале су „тобџије“ лопту чак 76 одсто времена и упутиле 13 удараца ка голу, али нису нашле пут који води иза леђа Џордана Пикфорда.
Био је то њихов шести реми у 16 утакмица, што је уз два пораза било довољно за „само“ 30 бодова и треће место на табели, које је такође угрожено.
„Модерни Стоук“ који прети само после прекида
Арсенал је након 16 одиграних кола лани имао шест бодова више него сада, док је годину раније имао чак 40 бодова и налазио се на првом месту на табели које је тек пред крај испустио.
Екипа се није превише мењала у односу на претходне кампање, а чак је и ојачана доласцима Калафијорија, Мерина и Стерлинга. Међутим, уместо искорака и раног истицања кандидатуре за прву титулу првака од 2004. године – Арсенал је направио корак уназад.
Претходних сезона стварали су више шанси и постизали више голова, а нарочито су били бољи када су погоци из игре у питању.
Када се не рачунају пенали, постигли су 27 голова, али је девет дошло након прекида, што је једна трећина укупног броја погодака. Никола Жовер је Арсеналове прекиде довео до савршенства, али је утисак да се Артета превише ослонио на свог сарадника и његову креативност.
Од почетка сезоне 2023/24. Арсенал је постигао 23 гола из прекида, што је постао њихов заштитни знак, али и разлог због ког их по друштвеним мрежама називају „модерним Стоуком“ – алузија на екипу Тонија Пјулиса која је и од извођења аута направила велико оружје.
Разлоге за пад продуктивности треба тражити и у нешто дужем одсуству Мартина Едегора, најбољег креативца у екипи, али се прсти најчешће упиру у нападаче.
„Фали онај који би измислио гол ни из чега“
Свој систем, који је до скоро савршено функционисао, Микел Артета је базирао на игрању са лажном деветком, односно нападачем који има велику улогу у изградњи акција, сарадњи са везним редом и отварању простора за вихорна крила.
Каи Хаверц је по доласку из Челсија блистао у тој улози, ископиравши донекле методе рада Роберта Фирмина из Бразилчевих дана у Ливерпулу. Профитирали су од тога умногоме Габријел Мартинели, а нарочито Букајо Сака, мада је и Немац често доказивао да је више него способан голгетер.
Ипак, реч је о човеку који је решио финале Лиге шампиона…
У текућој сезони ствари ипак не функционишу тако добро. Било је утакмица у којима је Арсенал убедљиво побеђивао, али је много више оних у којима их је само један бољи завршни ударац делио од три бода.
Стога се покренула дискусија о Арсеналовој потреби за класичном деветком и џокером који би са клупе могао да донесе преко потребне поготке у завршницама.
„Мислим да је Арсеналу потребан другачији тип играча у шеснаестерцу. Неко ко би могао ни из чега да створи прилику и гол“, рекао је некадашњи играч лондонског клуба Мартин Кион за ТНТ спорт.
Леандро Тросар је у ближој прошлости успевао да својим головима са клупе донесе екипи важне бодове, али је и он утихнуо, а серија повреда је оставила видљиве последице на Габријелу Жезусу, који такође није тип нападача коме је мало потребно да дође до гола.
Арсенал се већ дуго доводи у везу са Душаном Влаховићем и Александром Исаком, а према писању остврских медија, све су веће шансе да ће „тобџије“ реаговати већ у зимском прелазног року, у покушају да престигну Ливерпул и прекину пост дуг две деценије.
