Почетак новог поглавља у српској репрезентацији са Вељком Пауновићем на месту селектора јесу гостовања у Енглеској 13. новембра и меч у Лесковцу са Летонијом три дана касније.
Пауновић је објавио списак играча са појединим изненађујућим именима, а уједно је објављен и његов стручни штаб.
Српски стручњак није експериментисао, већ је оставо веран тројици сарадника који га прате годинама уназад, уз одабир етаблираног помоћника Александра Рогића, те Шпанаца Гарида и Мартинеза на месту тренера голмана, односно кондиционог тренера.
Нуно Гомес
Имењак и презимењак (бар у скраћеној верзији пуног имена) некад великог нападача португалске репрезентације и легенде Бенфике није имао ни изблиза тако блиставу играчку каријеру.
Нуно Мигел Гомес Бентес Лампреија је као млад фудбалер прошао Спортингову школу у првој половини деведесетих, али није заиграо за први тим португалског великана, нити за било кога из португалске „велике тројке“ или осталих стабилних, вишегодишњих учесника највишег ранга њиховог фудбала. Навећи траг је оставио у друголигашу Варзиму са пет година ангажмана,103 меча и 11 голова са места штопера. Накупио је 230 мечева, 17 голова и 11 година у португалској сегунди. Једини интернационални ангажмани били су му у дргој кипарској лиги.
Бивши саиграч из Варзима Александар Сарић позива Гомеса 2018. да буде у стручном штабу Вељка Пауновића у Чикаго фајеру. Кратко се задржао у клубу из МЛС-а, али се ту зачео даљи контакт и сарадња са Пауновићем. Почевши од ангажмана у Редингу 2020, Пауновић и Гомес су постали нераздвојни, наставивши са вођењем Гвадалахаре, Тигреса и Реал Овиједа.
Квинтон Форчен
Јужноафриканац који може да се подичи да је био члан Манчестер јунајтеда у златно доба Алекса Фергусона. Форченова играчка биографија јесте задовољавајућа по именима клубова на списку, међутим, није да је баш оставио велики траг у истима.
Након окончаног учења игре у млађим категоријама Тотенхема се упутио за Мајорку 1995. године, уписавши тек осам мечева. Уследио је трансфер у Атлетико Мадрид, где постаје саиграч Вељка Пауновића. И Вељко и Квинтон су се борили за место у првом тиму, играјући за резервни састав у другој половини деведесетих.
У складу са значење презимена, судбина га је погледала, пошто се кроз пробу пробио до Манчестер јунајтеда, баш после култне „триплете“ 1999. године. Трансфер је износио 1,5 милиона фунти. Допринео је, колико-толико, лакшем путу Јунајтеда до трофеја светског клупског првака 1999. са два гола против Јужног Мелбурна.
Прекрцат састав Алекса Фергусона није омогућио Форчену да остави икакав осетнији траг. Води се као део тима са „дуплом круном“ из 2003, мада га се, реално, мало ко сећа. Од 2006. је уписао само кратке епизоде у Бреши, белгијском Тубизу и Донкастеру.
У националном дресу је имао запаженије партије, дошавши до сребра на Афричком купу нација 1998.године, те учешћа на Мундијалу исте године и затим 2002. године. Уписао је гол и асистенцију у Јапану и Јужној Кореји, где је Јужној Африци мало фалило да прође групну фазу. Због партија у анционалном дресу и самог каријерног пута је легенда у домовини.
Док је учио и полагао тренерске испите, био је део резервног тима Јунајтеда. Каљење у тренерском послу започео је 2012, калећи се кроз млађе категорије. Почео је као помоћник у У-21 селекцији Кадрифа, па У-23 Манчестер јунајтеда и 2020. му се путеви опет сусрећу са Вељком у Редингу, наставиши као Гомес да га прати и у Мексику и Овиједу.
Клаудио Арзено
Још један бивши дефанзивац у стручном штабу Србије. Аргентинац чији је надимак „El Polaco„, односно Пољак.
Арзено је уписао преко 100 наступа за аргентинског великана Индепендијенте, домогавши се два трофеја у одавно непостојећем јужноамеричком Суперкупу Либертадорес и једног у Рекопа Судамерикани.
Од 1998. до 2003. је био члан Расинга из Сантандера, помогавши да се тај клуб пробије до Примере. За пет година је уписао 111 наступа и осам голова. Залазак каријере је дочекао у аргентинском Чакарита јуниорсу и шпанском Лас Палмасу.
На функсији првог тренера је кратко водио шпанске нижелигаше Депортиво Пуертољано и Сосиједад Ноху током 2012. и 2013. Улогу помоћника у мексичкој Пачуки од 2016. до 2018, следе Монтереј, па Интер Мајами од 2019. до 2021. године (пре „бума“ тог клуба доласком Леа Месија). Пауновићев тројац уз Гомеса и Форчена допуњује у квартет у Гвадалахари и остаје са њима и у Тигресу.
Александар Рогић
Једино српско име у стручном штабу. Рођени Ужичанин кратко се опробсо као играч и као врло млад постао тренер. Почевши у Слободи, са 15 година постаје део ОФК Београда. Кратко је носио дрес Милиционара, Козаре из Градишке и београдског Радничког.
Већ 2003. се дао у тренерске воде. Радио се ја младим играчима у Милиционару и Раду, да би први интернационални ангажман имао као помоћник у малтешкој Флоријани.
Рогићева биографија пуна је сарадњи са великим тренерским именима, почевши од земљака Радомира Антића, са којим је путовао у Јужну Африку 2010. године. Био му је „десна рука“ и током послова у Кини.
Сарађивао је са Гораном Стевановићем у репрезентацији Гане, Владимиром Вермезовићем у Партизану, Диком Адвокатом у селекцији Србије, а тренутно прати Марка Николића у АЕК-у, претходно у Шабаб Ал Ахлију и ЦСКА из Москве.
Асистирао је и садашњем тренеру Удинезеа Кости Руњаићу у Легији из Варшаве.
Кратко је боравио на месту селектора репрезентације Србије до 19 и 20 година од 2019. до 2021. године, освојивши Куп и Суперкуп Естоније са Левадијом.
Са места шефа струке је водио пар клубова из Талина, те пољску Арку из Гдиње.
Хесус Салвадор Гаридо
Тренер на позицији на којој је Србија најјача – голмани. Гаридо је стекао име кроз седам година рада у Еспањолу – од 2016. до 2023. године.
Након годину дана у Алмерији је искористио прилику да 2024. пронађе ангажман у Ал Итихаду, баш кад је и Предраг Рајковић потписао за саудијској великана.
Алберто Мартинез
Шпанац задужен за кондицију је последњи посао на клупсом пољу имао у катарском Ал Кору.
Најдуже је радио у Овиједу од 2017. до 2022. године, а био је запослен и у шпанској Уески, те трофејном ирачком Ербилу, тајландским Бангкок гласу и Супханбурију.
