Боде се по први пут у својој историји домогао осмине финала елитног европског такмичења, чиме је наставио прелепу фудбалску причу која траје неколико година.
Интер је са друге стране разочарао, с обзиром на то да се много више очекивало од екипе која је претходне сезоне стигла до финала.
Играо је Интер заправо у два од претходна три финална меча Лиге шампиона, али је пре свега дефанзивно попустио.
Упутили су домаћи чак 30 удараца ка голу ривала, ком су само три шута била довољна да постигне два поготка и реши дилеме о победнику двомеча.
Од првог минута било је јасно да ће домаћи кренути офанзивно. Већ у трећем минуту Боде је запретио после прекида, али је Интер брзо узвратио – Еспозито је главом шутирао преко гола после центаршута Димарка.
Италијански тим је у наставку преузео иницијативу, нападао по боковима и покушавао да честим убацивањима пронађе Тирама и Еспозита у казненом простору.
Димарко је био изузетно мотивисан, правио је проблеме по левој страни и у 12. минуту упутио снажан ударац који је Хаикин зауставио.
До средине првог дела меча домаћи су створили више изгледних прилика. Барела је центрирао, Еспозито шутирао главом преко пречке, Бастони је после корнера такође био непрецизан, док је Фратезијев покушај завршио у наручју одлично постављеног Хаикина. Интер је до 40. минута упутио чак 11 удараца ка голу, али је реализација изостала.
Једину озбиљну прилику у првом полувремену Боде је имао у 36. минуту, када је Евјен главом шутирао, али је Зомер био сигуран. До одласка на одмор Димарко је још једном покушао волејом, а домаћи су тражили и пенал после пада Бареле, али је судија остао нем.
Савршена егзекуција води у осмину финала
Наставак је донео сличну слику. Интер је наставио са центаршутевима, али без конкретног учинка. Димарко је у 51. минуту из слободног ударца шутирао са тридесетак метара, Хаикин је поново био на висини задатка, а Боде је стрпљиво чекао своју прилику.
И дочекао ју је у 58. минуту. Аканђи је као последњи играч одбране направио несхватљиву грешку и додао лопту Бломбергу. Зомер је одбранио први ударац, али се лопта одбила до Хаугеа, који је погодио празну мрежу за 0:1 и шок на „Меаци“.
Интер је потом кренуо на све или ништа. Киву је у 62. минуту направио троструку измену, у игру су ушли Сучић, Диуф и Бони, али је Боде наставио да прети. Хауге је поново тестирао Зомера, док су домаћи са друге стране пропустили најбољу прилику у 69. минуту – после продора Димарка, Аканђи је погодио стативу.
Казна је стигла у 72. минуту. Хауге је прошао по десној страни и центрирао, а Евјен савршеним пријемом наместио лопту на волеј и погодио даљи угао за 0:2, чиме је практично решио питање победника.
Интер је ипак успео да смањи заостатак у 76. минуту. После велике гужве у казненом простору, Бастони је главом послао лопту иза линије за 1:2 и вратио мало наде домаћима.
До краја меча Италијани су наставили са офанзивом, ређали центаршутеве и промашаје, али је одбрана Бодеа одолевала. Кнутсен је освежио тим изменама, чувајући предност, док је Интер деловао исхитрено и без јасне идеје у завршници.
Како се утакмица ближила крају, постало је извесно да ће норвешки шампион поново исписати историју. Боде Глимт је надмудрио ривала и заслужено изборио пласман међу 16 најбољих, док се Интер окреће обавезама у домаћем шампионату.
