Фудбалска еуфорија у Босни и Херцеговини на историјском је врхунцу јер само једна победа дели „змајеве“ од пласмана на Светско првенство, где их није било од 2014. године.
Изабраници Сергеја Барбареза пребродили су пенал драму у Кардифу и на тешком гостовању елиминисали Велс у полуфиналу европског баража.
Мундијалска виза је надохват руке, али жреб је био немилосрдан – у уторак у Зеницу стиже Италија, жељна да се после два пропуштена шампионата света врати тамо где је навикла да јој је место.
Противник није могао бити тежи, али и Босна има своје адуте – гласну подршку са трибина „Билиног поља“ и у „шпицу“ Едина Џека, већ две деценије непресушан извор голова своје репрезентације.
Највећа звезда босанског фудбала напунила је недавно 40 година, али не живи од старе славе. Из утакмице у утакмицу, из године у годину, Џеко на својим леђима носи национални тим, све наде и амбиције фанатично верних, посвећених и успеха гладних навијача Босне и Херцеговине.
И у четвртак је у Кардифу извукао екипу из понора у 86. минуту, када су се нервоза и сумња већ дубоко завукле под дресове са грбом Босне и Херцеговине.
Један корнер и добар центаршут Керима Алајбеговића – толико му је требало да у петерцу надвиси читаву одбрану Велшана и главом лопту спроведе у мрежу.
Лидер, капитен и најбољи стрелац у историји „змајева“ продужио је овим поготком импресиван низ јер је 2026. постала округло 20. година заредом у којој је фудбалер немачког Шалкеа постигао макар један гол у дресу репрезентације.
Први пут је сународнике обрадовао сада већ давне 2007, када је као голобради момак дебитовао и одмах затресао мрежу Турске на Кошеву. Од тада је сакупио 147 наступа и 73 гола за Босну и Херцеговину, што значи да је у просеку на свакој другој утакмици био стрелац.
