Прва тенисерка света Арина Сабаленка изјавила је да би играчи требало да организују бојкот уколико не почну да добијају већи удео у приходима на гренд слем турнирима.
„Кад видите бројке и износе које играчи добијају. Осећам се као да ми правимо представу. Осећам као да без нас не би било турнира и забаве. Заиста верујем да заслужујемо већи проценат. Шта могу да кажем? Једноставно се надам да ће сви преговори које водимо, у неком тренутку, довести до праве одлуке, до решења који задовољава све“, рекла је Сабаленка.
Поред већег наградног фонда, играчи захтевају и боље представљање у телима која доносе одлуке, као и унапређене опције за здравствено осигурање и пензионе фондове на четири највећа турнира – Аустралијан опену, Ролан Гаросу, Вимблдону и Ју-Ес опену.
Она је додала да верује да ће до бојкота у неком тренутку доћи.
„Мислим да ће у једном тренутку доћи до бојкота. Осећам да ће то бити једини начин да се изборимо за своја права“, истакла је Сабаленка.
Пад процента упркос повећању укупног фонда
Организатори Ролан Гароса објавили су прошлог месеца да повећавају укупан наградни фонд за скоро десет одсто, на укупно око 61,7 милиона евра. Међутим, у саопштењу играча наводи се да основне бројке говоре потпуно другачију причу, тврдећи да ће тенисери заправо добити мањи удео у укупним приходима турнира.
„Удео играча у приходима Ролан Гароса опао је са 15,5 одсто у 2024. години на пројектованих 14,9 одсто у 2026. години“, наводи се у саопштењу.
Играчи истичу да је, на пример, приход турнира за 2025. годину порастао за 14 одсто на 395 милиона евра, док је наградни фонд повећан за свега 5,4 одсто. У поређењу са другим великим професионалним спортовима, као што су НБА и НФЛ, где играчи добијају око 50 одсто прихода, овај диспаритет је један од главних аргумената у борби тенисера за праведнију расподелу.
Захтеви играча превазилазе новчане награде
Сукоб између играча и гренд слемова тиња већ дуже од годину дана, а њихови захтеви обухватају три кључне области. Прва је наградни фонд, где се тражи да удео играча у приходима достигне 22 одсто, што је у складу са расподелом на комбинованим АТП и ВТА 1000 турнирима.
Друга област је добробит играча, која укључује веће доприносе гренд слемова за пензионе и здравствене фондове, као и за подршку током материнства.
Трећи захтев односи се на веће учешће играча у доношењу важних одлука, посебно оних које се тичу распореда, касних завршетака мечева и продужених формата турнира. Проблем касних мечева илуструју примери попут меча између Александера Зверева и Џенсона Бруксбија у Акапулку 2022. године, који је завршен у 4.55 ујутру.
Реакције и шири контекст спора
Док Сабаленка заговара радикалније мере, четворострука шампионка Ролан Гароса, Ига Свјонтек, има опрезнији став.
„Бојкотовање турнира је помало екстремна ситуација. Најважније је имати правилну комуникацију и дискусије са управљачким телима како бисмо имали простора за разговор и преговоре“, рекла је Свјонтек.
У позадини овог спора је и деловање Асоцијације професионалних тениских играча (ПТПА), коју је основао Новак Ђоковић. ПТПА је покренула антимонополску тужбу против четири гренд слема, АТП-а, ВТА и ИТФ-а, оптужујући их за сарадњу у циљу смањења наградног фонда.
Организатори Ролан Гароса се за сада нису огласили поводом најновијих изјава играча.
