Утакмица последњег кола Суперлиге Србије нема никакав резултатски значај за Партизан, који ће још једну отужну сезону завршити као трећи на табели, али имаће посебан емотивни набој и заувек ће остати забележена у историји „парног ваљка“.
Последњи пут ће пред навијаче у Хумској у црно-белом дресу истрчати фудбалски виртуоз Бибрас Натхо, један од најутицајнијих и највољенијих Партизанових интернационалаца икада.
После две деценије веома дуге и богате каријере Израелац је решио да се у 39. години повуче из професионалног фудбала, макар у улози играча.
Фудбалски пут који га је од родног Израела водио до највећих и најуспешнијих клубова Источне Европе Натхо завршава на стадиону који је, како је сам рекао, постао његов дом и међу људима који су постали део његове породице.
„Понекад у животу све испадне баш онако како сте желели, а понекад се све распадне. Увек је било и увек ће бити – црно-бело. После више од 500 утакмица и стотина голова и асистенција, моје путовање се завршава. Сви смо се надали бољем крају, али могу да кажем да сам се и у овим тешким временима увек часно борио за Партизан. Овај стадион је постао мој дом, а Партизан је постао део моје породице. Нисам могао да замислим да играм било где другде после Партизана“, рекао је Натхо позивајући навијаче да му се придруже на „последњем плесу“.
Још пре доласка у Партизан, Израелац је изградио импресивну каријеру. Поникао је у Хапоелу из Тел Авива, где је са 18 година дебитовао за сениорски тим и брзо постао кључни креативац.
Уследио је одлазак у Русију и најуспешније године. Четири сезоне носио је дрес Рубина из Казања, са којим је освојио Куп и Суперкуп Русије. Памте се и два гола Челсију у Лиги Европе. Са московским ЦСКА је за четири године освојио једну титулу првака државе, а играо је у међувремену још за Паок и Олимпијакос. У сезони 2013/14. био је најбољи асистент Лиге Европе.
У Хумску је стигао у августу 2019. и за седам сезона постао један од најутицајнијих и најцењенијих Партизанових фудбалера у 21. веку и истински лидер тима. Његова интелигентна и луцидна игра, изузетан преглед дешавања на терену и прецизни пасови који „имају очи“ приуштили су му статус једног од најбољих страних фудбалера у историји београдског клуба.
