Готово 15.000 навијача на стадиону Филип Шатрије живело је и дисало са сваким поеном, узвикујући Монфисово име, док је њихов љубимац водио битку у првом колу Отвореног првенства Француске.
Иако је успео да се врати после два сета заостатка и уведе меч у пети, одлучујући сет, Гаел Монфис на крају је поражен од 14 година млађег сународника Уга Гастона резултатом 6:2, 6:3, 2:6, 3:6, 6:0.
Био је то емотиван крај за 39-годишњег тенисера, који је раније најавио да ће му ово бити последња сезона у каријери.
Опроштај од париске шљаке, где је 2004. био јуниорски шампион а 2008. стигао до полуфинала, био је испраћен овацијама и транспарентима захвалности.
„Ово је помешан осећај среће и туге. Тешко је описати све ове емоције“, рекао је Монфис после меча.
Иако вероватно никада неће освојити гренд слем титулу, његов утицај на тенис далеко превазилази статистику. Остаће упамћен као један од најатрактивнијих и најхаризматичнијих играча, чија је атлетска способност пркосила законима физике и одушевљавала публику широм света.
Зашто ниједан Француз није освоји Ролан Гарос од 1983?
Монфисов значај препознали су и најбољи светски тенисери.
„Гаел, хвала ти на свему. Био си истинска инспирација. Сјајан спортиста, али још важније, сјајна особа ван терена“, поручио је Карлос Алкараз у видео-посвети.
Опроштај Монфиса поново је актуелизовао питање које мучи француски тенис већ деценијама: зашто ниједан домаћи тенисер није освојио Ролан Гарос од 1983. године?
Тог 5. јуна, Јаник Ноа је у финалу савладао браниоца титуле, Швеђанина Матса Виландера, са 6:2, 7:5, 7:6, и постао први Француз са титулом после Марсела Бернара 1946. године, а последњи до данашњег дана.
Пре њих, Француска је имала златно доба са четири мускетара – Анријем Кошеом, Жаном Боротром, Ренеом Лакостом и Жаком Бруноном, који су доминирали двадесетих и тридесетих година прошлог века.
„Осим рођења моје деце, то је био најлепши дан у мом животу“, рекао је Ноа на четрдесетогодишњици од освајања трофеја, присећајући се финала из 1983.
Од тада, само је Анри Леконт стигао до финала 1988, где је изгубио управо од Виландера. У последњој деценији, Монфис (полуфинале 2008) и Жо-Вилфрид Цонга (полуфинала 2013. и 2015) будили су наду, али никада нису успели да направе последњи корак.
Према речима Патриса Агелауера, тренера који је водио Ноу до титуле, један од главних разлога је појава „монструма“ светског тениса.
„У последњих 15 година десиле су се невероватне ствари, пре свега Рафа Надал који је освојио Ролан Гарос 14 пута. Генерација ‘велике четворке’ са Федерером, Ђоковићем и Маријем такође је закомпликовала ствари“, објаснио је Агелауер.
Матс Виландер је истакао и огроман притисак са којим се суочавају домаћи играчи.
„Нико у тенису не може да разуме притисак који осећају играчи из Британије, САД, Аустралије, а посебно из Француске“, навео је Виландер.
Додао је и да се стил игре променио.
„Мислим да нисте видели правог француског играча специјализованог за шљаку још од Јаника Ное. Он је био толико атлетски моћан и кретао се тако добро, зато је био мајстор за шљаку иако је често излазио на мрежу“, подвукао је Швеђанин.
Потрага се наставља
Ипак, Монфисова заоставштина мери се и ван терена.
„За мене је репрезентација веома важна. На женској страни сам имала Серену и Венус, а на мушкој сам се дуго угледала на Монфиса и Цонгу. Сигурна сам да је инспирисао много играча“, изјавила је четворострука гренд слем шампионка Наоми Осака.
Млади француски тенисери попут Артура Фиса и Ђованија Мпешти Перикара наводе Монфиса као свог идола и старијег брата.
Монфисов утицај на млађе генерације и поштовање које ужива ван терена можда су и највећа победа, како је истакао Новак Ђоковић.
„Дотакао је срца многих људи и има поштовање свих у мушкој и женској конкуренцији. Не знам никога ко не воли Гаела“, рекао је Ђоковић.
Одласком Монфиса, француски тенис остаје без једне од својих легенди, а потрага за наследником Јаника Ное, који ће прекинути сушу дугу 43 године се наставља.
Тренутно најбољепласирани француски тенисер је Артур Фис, који заузима 20. место, али је одустао од Ролан Гароса неколико дана пре почетка, због повреде кука на мастерсу у Риму.
