Такође, посебним признањима награђени су и они чије су животне приче постале симбол борбе, истрајности и вере да препреке не морају бити и крај пута.
Београдски маратон је овом манифестацијом још једном на недвосмислен начин показао да је спорт понекад много више од самог такмичења, а да чувени тркачки догађај у нашем главном граду већ скоро четири деценије окупља на хиљаде људи око племенитих идеја као што су заједништво, подршка и друштвена одговорност.
„Београдски маратон више није само трка. То је тренутак када хиљаде људи дишу као један и када Београд покаже своје најлепше лице – лице заједништва, подршке и хуманости. Хероји које данас славимо показали су да највећа снага није у томе колико брзо трчимо, већ колико далеко смо спремни да идемо једни за друге“, рекао је директор Београдског маратона Дарко Хабуш.
Пред бројним званицама из света спорта, привреде, државних институција, медија и цивилног сектора посебно су истакнуте приче овогодишњих Хероја Београдског маратона – људи који су, упркос тешким животним околностима, болестима или инвалидитету, успели да истрче маратон или полумаратон и својим примером инспиришу хиљаде других.
Међу њима био је деветнаестогодишњи Павле Мировић, младић са аутизмом који је постао једини у Европи са овом дијагнозом који је истрчао и полумаратон и маратон, заједно са својим тренером Десимиром Гајићем, који му је годинама највећа подршка. Признање је добио и Андреј Бобоцки, који се бори са Кроновом болешћу, а упркос свакодневним здравственим изазовима успео је да истрчи полумаратон и покаже да болест не мора бити граница људској вољи.
Награђен је и Милан Срдић, који је након тешке саобраћајне несреће и живота у инвалидским колицима успео да сам изгура десет километара, уз подршку пријатеља Немање Ђурића.
Посебне емоције изазвала је прича Милана Петровића, потпуно слепог маратонца и двоструког параолимпијца, који је уз подршку Дејана Иванковића наставио свој циљ да постане једини потпуно слепи тркач на свету који је завршио свих шест највећих маратона на планети.
Међу лауреатима били су и Душан Марисављевић, Владан Симић, Снежана Вешовић, Јован Супуровић, Зоја Милинковић и бројни други учесници чије су приче показале да маратон није само спортски изазов, већ простор једнаких могућности за све.
Посебна признања уручена су и родитељима који су током трке гурали своју децу кроз стазу маратона, као и хуманитарним волонтерима који су помагали особама са инвалидитетом током читаве манифестације. Један од најемотивнијих тренутака био је када је признање уручено Лазару Макуловићу, који је свој први маратон завршио у обичним кошаркашким колицима, без помоћи и без специјалне припреме, самостално прешавши комплетну маратонску стазу.
Фондација „Хероји Београдског маратона“ представила је део својих пројеката усмерених ка подршци особама са инвалидитетом, укључујући донацију специјализованих тркачких колица, захваљујући којима је више особа са инвалидитетом ове године равноправно учествовало у полумаратону.
Посебно је истакнут значај инклузије и једнаких могућности у спорту, уз подсећање да циљ није само организација великог спортског догађаја, већ стварање простора у којем сви имају право да учествују, буду прихваћени и осећају припадност заједници.
Током церемоније додељена су признања и бројним институцијама, компанијама и партнерима који годинама подржавају развој Београдског маратона и пројекте Фондације Хероји Београдског маратона.
Међу награђенима били су представници градских и државних институција, спортских организација, хуманитарних партнера, здравствених установа, медијских кућа и компанија које учествују у организацији једног од највећих спортских догађаја у региону.
Свечаност „Хероји Београдског маратона“ још једном је потврдила да највеће вредности маратона не станују само на стази. Оне живе у људима који својим примером инспиришу, повезују заједницу и показују да је могуће померати границе – сопствене и друштвене.
Управо због њих, Београдски маратон остаје много више од трке.
