Фудбалска грозница је захватила планету у ишчекивању почетка највећег спортског догађаја, не само ове године.
Турнир у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Мексику биће јединствен по много чему, а уочи првог звиждука (Мексико против Јужне Африке, 11. јун у 21.00 по средњоевропском времену) издваја се десет кључних наратива који ће обликовати предстојеће такмичење.
Последњи плес фудбалских титана
Свет се спрема да последњи пут на мундијалској позорници види Лионела Месија и Кристијана Роналда.
У тренутку одигравања турнира, Меси ће имати 39, а Роналдо 41 годину, и обојица су најавили да ће им ово бити опроштај од светских првенстава.
Постоји и могућност њиховог првог и јединог међусобног дуела на Мундијалу, и то у четвртфиналу у Канзасу, што би за Фифу био комерцијални сан.
Ипак, многи аналитичари сматрају да би такав меч, имајући у виду да обојица играју у мање захтевним лигама, више подсећао на егзибицију него на борбу за наслов првака света.
Подсетимо, Меси у турнир улази као бранилац титуле, док Роналдо има мотив да освоји једини велики трофеј који му недостаје у каријери.
Први Мундијал са 48 тимова
Овај Мундијал улази у историју као први на којем ће учествовати 48 репрезентација, што је значајно повећање у односу на досадашњи формат са 32 тима.
Ова промена доноси и потпуно нови систем такмичења: тимови ће бити подељени у 12 група са по четири екипе.
У нову рунду, шеснаестину финала, пласираће се по две најбоље селекције из сваке групе, као и осам најбољих трећепласираних тимова.
Укупан број утакмица на турниру повећаће се са 64 на чак 104, а будући шампион ће морати да одигра осам мечева на путу до трофеја, један више него до сада.
Три домаћина, један спектакл
Први пут у историји, Светско првенство ће организовати три државе: Сједињене Америчке Државе, Канада и Мексико. Утакмице ће се играти у 16 градова: 11 у САД, три у Мексику и два у Канади.
Највећи број мечева, 78 од 104, одиграће се у Сједињеним Државама, које ће бити домаћини свих утакмица од четвртфинала. Канада и Мексико ће угостити по 13 мечева.
Финале је заказано за 19. јул на стадиону Метлајф у Њу Џерзију, док ће се прва утакмица одиграти на легендарном стадиону Астека у Мексико Ситију.
Може ли Аргентина да одбрани титулу?
Аргентина долази на турнир као актуелни светски првак и један од главних фаворита за освајање Мундијала. Предвођени Месијем, „Гаучоси“ под командом селектора Лионела Скалонија имају уигран тим чија је највећа снага колективни дух.
Скалони је изградио систем у којем су играчи попут Родрига де Пола и Алексиса Мекалистера задужени да ослободе Месија дефанзивних задатака.
Аргентина је завршила квалификације као прва у групи, са најбољом одбраном на континенту која је примила свега 10 голова на 18 утакмица.
Међутим, историја је показала да је одбрана титуле изузетно тежак задатак. Последњи пут је то успело Бразилу давне 1962. године, а три од последња четири браниоца титуле такмичење су завршавала већ у групној фази.
Ново лице светског фудбала
Док се легенде опраштају, на сцену ступају и нове звезде. Са само 18 година, крилни нападач Барселоне и Шпаније, Ламин Јамал, стиже на Мундијал као један од најталентованијих младих играча на свету.
Након што је оборио бројне рекорде и био проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству 2024, од њега се очекује да буде један од предводника шпанске репрезентације у борби за највиши пласман.
Поред њега, свет ће пратити и наступе Флоријана Вирца и Џамала Мусијале из Немачке, као и Аргентинца Ника Паза, али и бројних других играча који ће сигурно бити жељни доказивања.
Коначно и Холанд на највећој сцени
Један од најбољих нападача данашњице, Ерлинг Холанд, коначно ће дебитовати на Светском првенству.
Норвешка се квалификовала на Мундијал први пут после 28 година, а управо је Холанд био кључни играч на том путу. Његов голгетерски учинак биће пресудан за амбиције Норвежана, који се сматрају једним од потенцијалних изненађења турнира.
Холанд до сада није имао прилику да заигра на великом сениорском репрезентативном такмичењу, па ће очи јавности бити упрте у њега да виде да ли и на највећој сцени може да доминира као у клупском фудбалу.
Притисак домаћег терена
Репрезентације домаћина су увек под посебним притиском да остваре добар резултат. САД, Канада и Мексико су се аутоматски квалификовали и од њих се очекује да искористе предност домаћег терена.
Посебно велика очекивања су од селекције САД, која има искусан тим са играчима из јаких европских клубова и циља пласман у саму завршницу.
Мексико ће постати прва земља која је три пута била домаћин Мундијала, док је за Канаду ово први пут да организује мушки турнир.
Дебитанти сањају успех Марока
Проширење броја учесника отворило је врата за неколико дебитаната на светској сцени, укључујући Зеленортска Острва, Курасао, Јордан и Узбекистан.
Ове репрезентације се надају да могу поновити успех Марока из 2022. године, који је стигао до полуфинала, и постати највеће изненађење турнира.
Поред њих, као потенцијални „дарк хорс“ тимови спомињу се и селекције попут Јапана, Сенегала и Колумбије, које поседују квалитет да помрсе рачуне највећим фаворитима.
Без Италије и Србије на турниру
Једна од највећих сензација квалификација је нови неуспех Италије. Четвороструки светски прваци пропустиће трећи Мундијал заредом, након што су у финалу баража поражени од Босне и Херцеговине после извођења једанаестераца.
Поред Италије, на турниру неће бити ни репрезентација Србије, која није успела да се квалификује за завршни турнир. Одсуство овако значајних европских селекција свакако представља велики ударац, посебно за „Азуре“ који су једини бивши шампион који се није квалификовао.
Политика, безбедност и контроверзе у сенци фудбала
Организацију турнира прате и бројне контроверзе и безбедносни изазови. Политичке тензије између САД и Ирана довеле су до проблема са визама за иранску репрезентацију и премештања тренинг кампа у Мексико.
Америчка имиграциона политика такође је изазвала забринутост, јер навијачи из појединих земаља неће моћи да присуствују утакмицама.
Цене улазница, које су достизале и 11.000 долара за финале, изазвале су бес јавности. Логистички проблеми, попут недостатка јавног превоза до стадиона у САД, и безбедносни ризици у Мексику додатно компликују организацију турнира који је већ проглашен за најкомплекснији до сада.
