Босна и Херцеговина долази на свој други Мундијал, дванаест година након дебија у Бразилу. Пут „Змајева“ до Северне Америке био је готово филмски.
Тим који је пре доласка селектора Сергеја Барбареза био у дубокој кризи, успео је да се кроз драматичне плеј-оф мечеве пласира на турнир, елиминишући Велс и, на изненађење читавог света, четвороструког светског првака Италију.
Барбарез је преузео тим без претходног тренерског искуства, и унео је неопходну енергију за добре резултате. Успешно је обновио менталитет екипе, градећи идентитет на агресивној одбрани, директном фудбалу и брзој транзицији, што је постало заштитни знак његовог тима.
Осовину тима и даље чини неуморни Един Џеко. Са четрдесет година, капитен је једини преостали члан генерације из 2014. и са 73 постигнута гола остаје највећа претња по противничке одбране.
Ипак, Барбарез је успео да око њега изгради нови, млађи тим. Носиоци игре су и нападач Штутгарта Ермедин Демировић, чија кретња ствара простор за Џека, као и млади таленти попут крилног играча Есмира Бајрактаревића и везисте Керима Алајбеговића.
Босна и Херцеговина је тим који се не плаши да се брани и чека прилику из транзиције, а осам од последњих десет голова постигли су у другом полувремену, што сведочи о физичкој и менталној спреми.
