Стаза Барселона-Каталонија није само тркачка стаза, то је врхунски центар за тестирања Формуле 1. Са различитим типовима кривина и повољним временским условима током целе године, траса од нешто више од четири километра нуди тимовима савршено окружење за фино подешавање аутомобила. Од аеродинамике до перформанси гума, сваки круг овде пружа кључне податке који обликују стратегије Ф1 и развој аутомобила.
Њој се и Макс Ферстапен радује јер је види као „праву стазу“ и као место где, како истиче, Формула 1 постаје жива.
Последњих година, трке на каталонској стази биле су кључне у календару шампионата, како због својих техничких изазова, тако и због доприноса развоју болида и других аспеката савременог аутомобилизма.
Па ипак, после 36 година у Формули 1 без прекида, тркање на стази Барселона-Каталонија постаје „бијенале“ и место у шампионату убудуће ће делити са још једном европском стазом.
Историјат стазе Барселона-Каталонија
Велика награда Шпаније једна је од најстаријих трка у ауто-мото спорту, чији корени сежу до почетка 20. века. Барселона и њена стаза Педралбес биле су део другог шампионата Формуле 1 1951. године. Током седамдесетих, трке су пребачене у Херез.
Средином осамдесетих, каталонске власти почеле су да раде на томе да Барселону врате на мапу Формуле 1. Обезбеђено је земљиште северно од Барселоне, у месту Монмело, а камен темељац положен је у фебруару 1989. године.
Стаза Каталонија или стаза Каталоније завршена је 1991. године. Првобитно планирана за промоцију ауто-мото спорта и локалне аутомобилске индустрије, стаза је била резултат сарадње каталонске владе, Краљевског аутомобилског клуба Каталоније и Градског већа Монмела.
Први болиди Формуле 1 загрмели су стазом у септембру 1991. године, убрзо након њеног званичног отварања. После првог издања Велике награде Шпаније на новој стази и филмског надгорњавања Ајртона Сене и Најџела Менсела, било је јасно да је у питању занимљива траса на којој неће мањкати узбуђења.
Своју примену нашла је и на Олимпијским играма у Барселони 1992. године када је стаза коришћена за бициклистичке трке.
Од септембра 2013. године, када се Град Барселона укључио више у организацију трке, стаза Каталонија добила је назив стаза Барселона-Каталонија, што јој одмах доноси већу препознатљивост код међународне публике.
Током година, постала је синоним за тестирања у Формули 1, а као ретко која стаза, Барселона-Каталонија дочекивала је болиде у континуитету од отварања 1991. године све до 2025. године када је на њој организована последња Велика награда Шпаније, која се ове године преселила у Мадрид.
Током три и по деценије постојања, најнеизвесније је било 2020. године када је због пандемије корона вируса трка померена са 10. маја на 16. август. Према најавама Међународне аутомобилске федерације (FIA), Велика награда Барселоне-Каталоније и Велика награда Белгије смењиваће се у календару наредних година, тако да ће болиди на каталонској стази бити парних година, а Спа-Франкоршамп ће од 2027. бити домаћин Формули 1 непарним годинама.
Ове године такмичење на стази Барселона-Каталонија чини седму рунду шампионата, а главни догађај ће се одржати данас у 15 часова по нашем времену. Велика награда Барселоне-Каталоније има своје премијерно издање, а трка Формуле 1 на траси у Монмелу возиће се 36. пут.
Особине стазе
Динамична стаза дуга 4.657 метара, већ деценијама, тестира равнотежу аутомобила, хабање гума и самопоуздање возача кроз 14 кривина и 66 кругова.
На њој нема опуштања, јер прва одлична прилика за претицање је већ у првој кривини коју од стратне линије дели 613 метара. То је један од најдужих почетних сегмената у Формули 1 који пружа огроман простор за убрзавање али захтева опрез јер сваког момента треба бити спреман на кочење. Слична шанса за обилазак колега наилази тек на почетку трећег сектора, то јест у кривини број 10, уској Ла Каиши.
Друга и трећа кривина су широки, дуги завоји који стижу уз благи успон, али ипак омогућавају убрзавање до просечних 285 километара на сат.
Али већ ту се треба припремити за најспорију кривину стазе. Укосница је пета кривина, уска и на благој низбрдици па не дозвољава развијање брзине преко 95 километара на сат.
Кампса је најбржа кривина стазе, носи број 9, а возачи јој прилазе „наслепо“. Она возача води узбрдо и допушта кретање брзином до 250 километара на час.
Каталонска стаза има две деонице предвиђене за додатно убрзање – стартно-циљни правац дуг 1.047 метара који пружа могућност развијања брзине од 340 километара на час, и правац пред кривину 10.
Највиша тачка на стази је код кривине 12, након чега надморска висина опада 29,6 метара до најниже тачке у кривини 1.
Под пуним гасом може се возити на 57 одсто стазе у Каталонији, што је чини средње брзом.
Траса Барселона-Каталонија, дакле, комбинује брзе и споре кривине, кривине дугог и кратког (укоснице) радијуса и вишеструке промене надморске висине и нагиба. Због свега тога одавно важи за идеално место за тестирање разних функционалности и способности у Формули 1.
Стратегије за Велику награду Барселоне-Каталоније
Позната по комбинацији дугих праваца и разноврсних кривина, стаза Барселона-Каталонија непрекидно испитује лимите аутомобила Формуле 1.
Последица асиметричног дизајна трасе, са шест левих и осам десних кривина, је неравномерна деградација гума, што је проблем који постаје још израженији уз високе температуре.
Уопште није лак задатак суочавати се при великим брзинама са врелом стазом површине загрејане и до 48 степени Целзијуса. То приморава тимове да мењају стратегије из темеља. Проналажење праве равнотеже између брзине, дужег трајања гума и поузданости система пресудно је у Каталонији.
Тимови су често у дилеми да ли да одаберу два одласка у гаражу да би возачима омогућили веће брзине, односно боље време, или приступ са једним заустављањем како се не би реметила позиција на стази упркос ризику од већег хабања гума.
Будући да сваки одлазак у пит-стоп возача „кошта“ 22 секунде, колико укупно одсуствује са стазе, тимови који су ниже на табели неретко се опредељују за једно заустављање уз похабане гуме током већег дела трке.
Хлађење болида, а посебно мотора и мењача на врелом шпанском сунцу, још једна је мозгалица за инжењере. Модерни системи примењују расхладне течности које помажу у успостављању равнотеже између задржавања аеродинамичке ефикасности и одвођења топлоте.
Рачун додатно компликује потрошња горива и енергије које треба прилагодити условима захтевне трке каква је, без сумње, свака на стази Барселона-Каталонија.
Уписано у историју Формуле 1
Током протеклих деценија, стаза Барселона-Каталонија била је поприште кључних тренутака у историји ауто-мото спорта.
Већ премијерно издање Формуле 1 на каталонској стази донело је трку по влажној подлози током које се редослед болида константно мењао. Најџел Менсел и Ајртон Сена кренули су са дуге, односно треће позиције, али су се за водеће позиције надметали и Герхард Бергер, Михаел Шумахер, Алан Прост.
И поред спектакуларног Сениног окретања, његов дуел са Менселом на водећем правцу, при брзини већој од 300 километара на час, оставио је дубљи траг у Каталонији јер се и дан-данас наводи као култни тренутак у историји Формуле 1.
Михаел Шумахер је, 1996. године, овде остварио прву победу за тим Ферарија на асфалту натопљеном кишом и под невероватним условима.
Мика Хакинен већ добијену трку изгубио је када му је мотор отказао у последњем кругу. Шумахер је победнички пехар у Каталонији 2001. добио практично на поклон, а овај тренутак остао је синоним за окрутност са којом спортиста мора да се носи у аутомобилизму.
Две победе Фернанда Алонса на овој стази одушевиле су шпанске навијаче можда и више него било који други успех који је постигао током каријере. Алонсов трофеј из 2006. године био је део узлазне путање којом се кретао већ месецима.
С друге стране, 2013. године Алонсо је управо на овом месту остварио оно што је, за сада, његов последњи тријумф у Формули 1. Фернандови навијачи су славили као да је освојио титулу.
После грешака фаворита, кажњеног Луиса Хамилтона, лоше стратегије Ферарија и огромног притиска којем је Алонсо био изложен на домаћем терену, возач Вилијамса Пастор Малдонадо тријумфовао је на стази Барселона-Каталонија 2012. године. Шокантна победа била је Малдонадова прва и једина у каријери, а у историју је уписана и као прва победа представника Венецуеле на шампионату.
Историјски моменат имао је 2016. године и тада 18-годишњи Макс Ферстапен, дебитант у тиму Ред була. Победом у Шпанији Макс је постигао рекорд као најмлађи победник трке у Формули 1.
Победе на Великој награди Шпаније
Први победнички пехар на стази Каталонија, 1991. године, подигао је Најџел Менсел након легендарног надметања са Сеном. И следеће године након трке био је на истом месту.
Тешко је рећи ко је апсолутни краљ ове стазе јер по шест тријумфа имају Михаел Шумахер и Луис Хамилтон, али немачка легенда аутомобилизма има „само“ четири узастопне победе (од 2001. до 2004. године), док Хамилтон, који је немилосрдно остављао конкуренцију иза себе од 2017. до 2021. године, има једну више.
Шумахер је на Великој награди Шпаније воженој у Каталонији неприкосновен када је реч о заузимању пол позиција и са најбољег места на гриду започео је чак седам трка.
Ако му Џорџ Расел који је освојио пол позицију или млади Кими Антонели не помрсе планове, Хамилтон на првом издању Велике награде Барселоне-Каталоније, има прилику да изједначи број пол позиција са Шумахеровим рекордом, али и да га престигне у броју победа на овој стази.
И Макс Ферстапен могао би да поправи своју статистику у Каталонији и кући оде са петим пехаром.
Од када је, пре тачно 20 година победио на овој стази, за шпанске обожаваоце Формуле 1 нема важнијег возача од Фернанда Алонса. Ове године такмичи се 23. у каријери на стази надомак Барселоне и очекује да то опет буде магично. Уколико први буде прошао поред кариране заставе имаће три пехара са стазе Барселона-Каталонија.
Међу конструкторима Ферари држи рекорд са осам победа на стази у Каталонији, што би Мерцедес врло лако могао да стигне ове године.
Са по шест тријумфа, Вилијамс и Ред бул их прате у стопу и прижељкују да тај број повећају на седам. Сличне планове кује и прошлогодишњи победник Оскар Пјастри са Меклареном, тимом који је из Барселоне однео пет пехара.
Стаза Барселона-Каталонија данас
Због захтевног распореда и конфигурације, стаза Барселона-Каталонија дуго се користи као главно место за пролећно тестирање тимова Формуле 1. Њена комбинација брзих, глатких кривина, техничких деоница и дугих праваца пружа идеалан показатељ перформанси и равнотеже аутомобила. То је један од разлога зашто се стаза често назива „правим тестом“ могућности аутомобила.
Поред саме стазе, у понуди је богат садржај за љубитеље тркања, укључујући више трибина, ВИП апартмане и музеј који слави богато наслеђе ауто-мото спорта читавог региона.
Барселона је близу, а Каталонци у пријатељској атмосфери дочекују обожаваоце Формуле 1, што су додатни разлози да стаза буде омиљена.
С друге стране, управо најјаче особине које јој доносе одличну репутацију међу Ф1 стазама, све више се наводе као мане трасе Барселона-Каталонија. Будући да се на овој стази изводи много тестирања, возачи и механичари Формуле 1 познају сваки њен милиметар. Неки то виде као проблем јер се превише добрим познавањем стазе, наводно, смањује количина активности на њој, а тиме и узбуђења током трка.
Барселона-Каталонија из године у годину доказује да и те како уме да изненади и упркос критикама и променама, мешавином техничке сложености, историјског значаја и страствене публике, осваја симпатије како возача, тако и публике, и остаје једна од најцењенијих и најкомплетнијих стаза на свету.
Нема сумње да ће догодине недостајати љубитељима тркања, као и сваке године када не буде у календару Формуле 1 због алтернације са белгијском стазом Спа-Франкоршамп.
