Аргентина и Енглеска нису успеле да пронађу пут до мреже у првих 45 минута, јер су екипе чини се више размишљале о контроли простора и тактици него о ризику у нападу – иако су Енглези били нешто конкретнији у нападу.
Енглеска је у почетној фази меча имала више лопту у свом поседу и покушавала да игра стрпљиво кроз средину терена. Тим Томаса Тухела углавном је нападао преко бокова – Гордон и Спенс су задавали највише муке одбрани Аргентине. Ипак, одбрана актуелног шампиона света била је концентрисана, а Емилијано Мартинез сигуран на голу.
Аргентина је, са друге стране, играла у свом препознатљивом ритму. Изабраници Лионела Скалонија нису журили, често су успоравали игру и чекали тренутак када могу да искористе квалитет својих играча. Најопаснији моменат створили су након брзе контре коју је покренуо Лионел Меси, али је завршни пас био непрецизан.
Најбољу прилику у првом делу игре имао је Енцо Фернандез. Везиста Аргентине шутирао је са око 20 метара, али је лопта отишла тик изнад пречке. Био је то први прави ударац који је пробудио публику.
Тензија је била присутна од самог почетка. Неколико оштрих дуела изазвало је реакције играча обе екипе, а посебно је бурно било после једног старта над Месијем. Лисандро Мартинез и Андерсон добили су једини жуте картоне.
Енглеска је имала више иницијативе у првом делу игре, али без конкретне завршнице. Аргентина је деловала мирније и искусније, свесна да један тренутак инспирације може да промени ток полуфинала.
