На крају је све стало у дванаест секунди. Партизанов пораз од Хетафеа (1:3) исписан је у кратком периоду с краја 86. и почетком 87. минута, у дванаест секунди испуњених грешкама од којих је свака водила ка новој, све док Андрес Гарсија није затресао мрежу црно-белих.
Нису у то стала само додавања играча Хетафеа поред недовољно присебних гостију за вођство од 2:1.
У тих се дванаест секунди сместила читава досадашња сезона Партизана – сва несмотреност, наивност и неодређеност, све осцилације чије амплитуде видно све више фрустрирају и тренера Сашу Илића.
Партизан је у Мадрид отишао са жељом да се храбро надмеће са седмим тимом Шпаније и врати са што бољим резултатом пред реванш 27. августа.
У том првом су у сасвим солидној мери успевали, али падови у игри који се црно-белима понављају из меча у меч довели су до тога да у овом другом не успеју. Два гола заостатка против тима који обожава да се брани, пати и грчевито бори не уливају много наде црно-белима уочи београдског реванша.
Није проблем за Партизан да оде у Шпанију и изгуби. Уосталом, то им се десило и седми пут у исто толико мечева на тлу ове пиринејске земље.
Али проблем је начин на који је Партизан изгубио.
Иако је Хетафе био далеко најозбиљнији противник црно-белих ове сезоне, и иако је неколицини играча ово била вероватно највећа утакмица у каријери, Партизан је на „Колосеуму“ пао на основама. И зато пораз више боли.
Илићева екипа је све што је добро урадила сама обрисала у завршници са два олако примљена поготка.
И контролисање игре у другом полувремену, и изгледне прилике које су озбиљно презнојиле Хосеа Бордаласа поред аут линије, и пречка Жеа, и позитивни импулс уласком нових појачања Николе Чумића и Игора Миладиновића – све је давало разлоге за оптимизам.
Када је Абдел Абкар заслужио искључење у 68. минуту, чинило се да се у Мадриду „црта“ сценарио каквом се мало ко у табору црно-белих надао када је полетао са сурчинског аеродрома.
Али на крају су поново испливале Партизанове бољке – превелико опуштање са играчем више, недостатак чврстине у дефанзивној линији, и индивидуалне грешке које ривал кажњава.
Ово прво се Партизану десило и прошлог викенда против Радничког из Крагујевца, када су остали са играчем више при резултату 0:0 и на крају ипак изгубили минималним резултатом.
Ово друго, недостатак чврстине, видело се у поменутих дванаест секунди, када су петорица дефанзиваца Партизана против двојице играча Хетафеа дозволила да се ушетају у шеснаестерац, атрактивно комбинују и бирају своје потезе као на тренингу.
А и трећа ставка – индивидуалне грешке – директно су доводиле до погодака Хетафеа.
Код првог је Демба Сек показао максималну незаинтересованост да нападне Мохику, чији је центаршут пронашао Енеса Унала, нападача око којег ни Стефан Митровић ни Никола Симић нису знали шта ће сем да се гледају и питају ко је крив за Турчинов погодак.
Код другог је заказала читава одбрана, а није помогао ни голман Марко Милошевић са нерезонским истрчавањем, које је оставило празан гол за стрелца Гарсију. Код трећег је статичност олако омогућила Мохики да без квалитетног блока упути ударац.
И речи тренера Илића након меча показују несигурност како уопште решити све падове у игри који су били присутни и против много слабијих Тобола и Уна Штрасена, а којих се тим још није отарасио.
„Искрено, не знам шта се дешава“, рекао је Илић о Партизановом примању голова са играчем више, чак три таква на последња два меча.
„То није пад концентрације, то су несхватљиве грешке које нам се понављају“, резигнирано је Илић констатовао, без јасно понуђеног решења.
Чак ни питања о разлозима избора Милошевића за чувара мреже испред Милоша Крунића нису донела конкретан одговор. „О томе одлучује тренер голмана Немања Јовшић“, поручио је Илић и тако ескивирао изношење конкретног става.
Партизан је на крају доживео трећи пораз у сезони, и трећи који је, када се све сабере, лако могао да буде избегнут.
Сада ће морати да два гола заостатка јуре против тима који је прошле сезоне у Примери имао трећу најбољу одбрану – иза Реала и Барселоне – и јасно је колико је то тежак посао. Сам тренер Илић је то истакао у четвртак увече у Мадриду.
Истина, и већа чуда су се дешавала у Хумској под налетом хука са трибина, па зато не треба још стављати тачку на овај двомеч.
Али највећи проблем – већи и од два гола заостатка – јесте тај што се још не виде назнаке решавања бољки које Партизан изнова коштају резултата.
