Мацола је током седамнаестогодишње каријере носио искључиво дрес миланског клуба и остао упамћен као један од најзначајнијих играча у историји Интера.
Мацола је за први тим Интера дебитовао са 18 година, а за клуб је одиграо 565 утакмица и постигао 158 голова. Са „неразурима“ је освојио четири титуле првака Италије и два Купа европских шампиона.
За репрезентацију Италије наступао је током периода у којем је освојио и највеће трофеје. Био је део екипе која је 1968. године постала првак Европе, док је две године касније са Италијом стигао до финала Светског првенства у Мексику.
Дрес Интера носио је до 1977. године, када је завршио играчку каријеру. Након тога је радио као спортски директор, између осталог и у Интеру и Торину.
Његов живот обележила је и велика породична трагедија. Имао је само шест година када је његов отац Валентино Мацола, капитен Торина и репрезентативац Италије, погинуо у авионској несрећи на Суперги 1949. године. У тој несрећи страдао је готово цео тим Торина.
Упркос трагедији, Сандро Мацола израстао је у једног од најзначајнијих италијанских фудбалера своје генерације.
Интер се од своје легенде опростио емотивном поруком, истакавши да Мацола није био само део историје клуба, већ да је и сам представљао његову историју.
„Сандро Мацола био је један од највећих фудбалера у историји. Не само у историји Интера. Он је био историја Интера: као дечак је дошао у клуб и никада га није напустио“, навели су из миланског клуба.
Мацола је током каријере добио надимак „Звезда са брковима“, а у Интеру су подсетили и на његову жељу да буде запамћен пре свега као добар човек, као неко ко се борио и када победа није изгледала могућа.
