Немањи Гудељу признање је уручено у Спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови.
Гудељ је репрезентативну каријеру започео 5. марта 2014. године против Републике Ирске у Даблину, док је 75. пут за Србију наступио против Шпаније у Виљареалу у марту ове године.
Током више од 12 година у националном тиму играо је код различитих селектора и на више позиција, а са репрезентацијом је учествовао на Светском првенству у Катару и Европском првенству у Немачкој.
„Пре свега, огромна је част играти за репрезентацију, носити тај грб и сваки пут долазити у своју земљу. Када могу да кажем да сам то урадио 75 пута, то је заиста нешто велико. Веома сам захвалан свима и, ако Бог да, волео бих да тих утакмица буде још“, рекао је Гудељ.
„Два-три минута била су ми све“
Гудељ је за А репрезентацију дебитовао у пријатељској утакмици са Републиком Ирском, када му је шансу пружио тадашњи селектор Љубинко Друловић.
„Та два-три минута су за мене у том тренутку била све. Играо сам за млађе селекције Србије, али сан је увек био први наступ за А репрезентацију. Једва сам чекао ту утакмицу. Ушао сам уместо Рукавине. Друла је такође био дебитант као селектор, пружио ми је шансу и указао ми огромну част. После тога је, срећом, дошло још много утакмица“, присетио се Гудељ.
Истакао је да се током година нису променили његов однос према националном дресу и спремност да одговори на сваки захтев селектора.
„Није важно на којој позицији ме селектор или тренер види и где сматра да сам потребан. Ту сам да дам максимум“, нагласио је српски репрезентативац.
Победа у Лисабону међу најдражим успоменама
Међу утакмицама које су му обележиле репрезентативну каријеру Гудељ је издвојио победу над Португалијом у Лисабону, којом је Србија изборила пласман на Светско првенство у Катару.
„Не могу да издвојим само једну утакмицу која ме је променила као човека, али било је неколико посебних. Сигурно је једна од њих она у Португалу, када смо изборили пласман на Светско првенство. Био је то велики успех и огромне емоције. Постоје утакмице које заувек остану са вама“, навео је Гудељ.
Дијамантску лопту не види као крај свог пута у националном тиму. Иако има 34 године, каже да се физички осећа одлично и да жели још да игра за Србију.
„Док год могу да дам све од себе и док селектор сматра да могу да помогнем екипи, увек ћу бити ту за репрезентацију“, поручио је Гудељ.
Посебни дуели са Грчком и Холандијом
Предстојећи ривали Србије у Лиги нација за Гудеља имају посебан значај. Против Грчке је постигао једини погодак у репрезентативном дресу, ударцем са велике удаљености.
„Добро се сећам тог гола, било је то са тридесетак метара. Наравно да би било лепо да се понови, али најважније је да побеђујемо утакмице које су пред нама“, рекао је Гудељ.
Посебна ће бити и утакмица са Холандијом, земљом у којој је провео 17 година и за коју је наступао у млађим селекцијама.
„Посебно је зато што сам 17 година живео у Холандији и она је на неки начин моја друга кућа. Зато ће та утакмица имати посебан значај“, истакао је Гудељ.
Репрезентативно наслеђе породице Гудељ
Признање има и посебан породични значај. Немањин отац Небојша наступао је за репрезентацију Југославије, а Гудељ каже да ће своје успомене из националног тима једног дана моћи да пренесе сину.
„Недавно смо Анастасија и ја добили сина и увек помислим како ће једног дана, када порасте, моћи да каже да његов тата има 75 утакмица за репрезентацију, Златну и сада Дијамантску лопту“, рекао је Гудељ.
Додао је да је и сам као дечак био поносан на репрезентативну каријеру свог оца.
„Мој отац је играо за репрезентацију Југославије и сећам се колико сам био поносан и како сам свима причао о томе. Лепо је када можеш нешто такво да оставиш иза себе“, закључио је Гудељ.
