Раст финансија прати и ширење такмичења на нова тржишта, као и већи комерцијални приходи, што је довело до тога да све већи број клубова може да парира традиционалним великанима.
Иако јаз између најбогатијих и најсиромашнијих и даље постоји и прелази 20 милиона евра, конкуренција је уједначенија него раније.
Посебно је приметан напредак клубова из средње класе, који сада успевају да задрже кључне играче и изграде стабилније тимове, што раније није био случај.
Већа улагања и боља организација омогућили су већем броју екипа да остану конкурентне током целе сезоне.
Ова табела коју су направили новинар „Баскет њуза“, једног од најверодостојнијих кошаркашких сајтова у Европо, јасно показује напредак у буџетима.
Међу клубовима који су највише напредовали истиче се Црвена звезда, чији је буџет са 5,2 милиона евра у сезони 2021/22 порастао на чак 16 милиона.
Још већи скок забележио је Панатинаикос, који је са 5,5 милиона стигао до 27 милиона евра, док је Олимпијакос повећао улагања на више од 22 милиона.
У групу финансијски моћнијих клубова у међувремену су се укључили и Монако, Бајерн Минхен и Жалгирис, док су поједини великани променили тренд.
Буџет Реал Мадрида остао је на сличном нивоу, док је Барселона забележила пад и сада се налази ближе средини по финансијској моћи.
Свеукупно, финансијски раст Евролиге донео је већу конкуренцију и неизвесност, али и јасну поруку – без озбиљних улагања тешко је остати у врху европске кошарке.
