Легендарни Пива Ивковић је рођен 1937. године, а био је стручњак и човек чије име и даље одзвања кроз кошаркашке хале, кроз срца тренера и играча, и кроз сваку тренерску причу исписану посвећеношћу, визијом и љубављу према игри.
Удружење кошаркашких тренера Србије (УКТС) у посвети поводом 30. годишњице смрти Ивковића истиче оно што сваки кошаркашки стручњак са ових простора добро зна – Пива Ивковић је био много више од изврсног тренера, примењени уметник у спорту, визионар са душом и преносилац знања са посебним осећајем за стварање правих играча и људи око себе.
Управо због таквог ретког талента, Ивковић је са својим „крсташима“ са Црвеног крста стварао чуда и исписивао историју кроз нека од највећих изненађења на спортској сцени Југославије и Европе.
У сезони 1972/73. Раднички осваја прву титулу првака Југославије испред бројних фаворизованих клубова једне од најјачих лига Старог континента. Године 1976. осваја Куп Југославије као потврду да шампионски успеси нису дошли случајно, а затим стиже и до полуфинала Купа европских шампиона.
Оно што је још важније од трофеја за трајни кошаркашки легат Пиве Ивковића је посвећеност признању и развоју тренерске струке. Био је један од првих тренера са наших простора који се усавршавао у САД (код легендарног Џона Вудена), а већ 1972. један од утемељивача Удружења кошаркашких тренера Србије (УКТС).
Кроз ову јединствену институцију чија мисија је била континуирани раст, образовање, преношење знања без граница и вредности, зачета је и данас живи Пивина архитектонска спортска визија: тренер не сме бити само тактичар, већ и учитељ, педагог, вођа и стваралац играча, људи и колектива око себе.
Награда за животно дело „Слободан Пива Ивковић“, највише признање које је установило Удружење кошаркашких тренера Србије, досад је понело деветнаест наших врхунских и светски признатих тренера. Оно важи не само за симбол тренерске изврсности, већ и светионик вредности, етике и преданости којима је Пива нашу кошарку учинио посебном.
Због тога и традиционални Меморијални турнир „Слободан Пива Ивковић“ на његовом Црвеном крсту и данас окупља играче, тренере и ентузијасте у његову част.
Пива је стварао шампионе, али, и још важније, и тренере. Његов млађи брат Душан Дуда Ивковић често је говорио да је Пива био његов учитељ и узор, први који је у њему видео потенцијал и преносио му знање и поверење.
„Кошарка није само игра, већ и филозофија, заједница, позивање на раст и стварање“, говорио је Пива, и та порука и данас одјекује кроз семинаре, тренерске клинике, стручне радне групе и едукаторе.
„Нека нас живо сећање на Пиву подсећа да је сваки тренинг прилика да изградимо нешто више, не само играча, већ човека. Његова легенда нам служи као светионик и инспирација: будућим тренерима, младим играчима, свима који свим срцем верују у кошарку као уметност и као посвећеност. У захвалност на свој подршци његовој породици, супрузи Бранки и ћеркама Слободанки и Катарини, слава му и хвала“, закључује УКТС емотивну посвету на тридесету годишњицу од одласка Слободана Ивковића.
