Košarkaši Srbije osvojili su srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Manili, ali ona uprkos porazu od Nemačke u finalu sija zlatnim sjajem. Svi izabranici Svetislava Pešića su junaci, ali jedan od njih Boriša Simanić je najveći heroj.
Krilo „orlova“ bukvalno je dalo bubreg za Srbiju, koji mu je odstranjen zbog udarca koji je zadobio od Nunija Omota u duelu protiv Južnog Sudana još u grupnoj fazi. Boriša je ostatak Mundobasketa proveo u bolnici gde je imao dve operacije, a onda se zajedno sa ostatkom tima vratio u Beograd specijalno opremnjenim čarter letom sa krevetom, a onda je sa aerodroma prevežen direktno u bolnicu Dragiša Mišović“.
Osim velike podrške saigrača, navijača i cele nacije, Boriši je najviše značilo to što su njegovi najmiliji bili uz njega. Majka i devojka su otišle u Manilu, dok je otac Dragan Simanić ostao kod kuće i sve vreme bio sa njima na vezi. Zato ne čudi da mu je srce bilo na mestu tek kada je video i zagrlio sina. Za Republiku je ekskluzivno otkrio kako je protekao prvi susret sa Borišom.
– Moj Boriša je dobro, to je najvažnije. Nije još kod kuće, u bolnici je, ali sve je lakše kada mi je 10.000 kilometara bliže. Ovde znam da će ga paziti najbolje moguće i da će on biti dobro. Suze su mi krenule kada sam ga ugledao. Zagrlio sam ga, ali nisam znao šta da mu kažem. Samo smo ćutali. Teški su to trenuci. Ni sada ne znam šta bih mu rekao, meni je bilo jedino važno da mi se sin vrati. Dete mi je otišlo ispravno, živo i zdravo na Svetsko prvenstvo, a vratio se bez bubrega. Život mu je visio o koncu – rekao je gotovo u dahu Dragan Simanić ta Republiku.
!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘613230843079687’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);