Фенербахче – још увек се тражи нови Жељко
Иако је већ дуже од деценије један од финансијски најстабилнијих и најмоћнијих клубова у Европи, први пехар Евролиге, који је Фенербахче освојио 2017. предвођен Жељком Обрадовићем, још увек је и једини у витринама „канаринаца“.
Повратак на фајнал-фор после пет година и дупла круна у Турској минуле сезоне неће задовољити велике апетите фанатичних навијача и амбиције које практично до јуче нису биле мање од успостављања „династије“ и апсолутне доминације на Старом континенту, што је, осим речима, добро подмазано улагањима.
Попут Манчестер јунајтеда након ере сер Алекса Фергусона, у Истанбулу већ годинама траже тренера који ће ускочити у огромне ципеле славног претходника, али се из покушаја у покушај испоставља да је баласт претежак.
Низ Игор Кокошков, Саша Ђорђевић, Димитрис Итудис, од којих ниједан није до краја испунио очекивања, наставио је у децембру прошле године Шарунас Јасикевичијус, који је током играчке каријере био у прилици да учи од Обрадовића и у Жалгирису показао да је понешто и научио.
Наследивши од Итудиса тим са 12. места на табели Евролиге, водио га је од сјаја до очаја и назад, али на концу, утисак је, извукао максимум из сезоне која је почела кошмарно. Утисак је утисак, а чињеница је да је завредио поверење управе клуба и одрешене руке да пред нову сезону реконструише тим по својим замислима.
Добро је Шарас засукао рукаве и, за почетак, рашчистио гужву у свлачионици и пожелео све најбоље осморици играча. Нове ангажмане пронашли су Амин Нуа (Гранада), Јоргос Папајанис (Монако), Шемус Хазер (Бахчешехир), Јам Мадар (Бајерн), Тајлер Дорси (Олимпијакос), Ник Калатес (Монако), Нејт Сестина (Валенсија) и Џонатан Мотли, који је целој Европи дао повода за чуђење и прешао у амбициозни Хапоел из Тел Авива, клуб који тек стреми ка Евролиги.
Уз староседеоце које Јасикевичијус и даље види у својим плановима – Скотија Вилбекина, Мелиха Махмутоглуа, Марка Гудурића, Метчана Бирсена, Тарика Биберовића, Дајшона Пјера, Сертача Шанлија и Најџела Хејса-Дејвиса, који је након изврсне сезоне и места у идеалној петорци Евролиге добио нови уговор, Фенер није много експериментисао са појачањима. Махом се ухватио за искусне и проверене играче других евролигаша.
У пакету из Макабија стигли су Американци Вејд Болдвин, хладнокрвни стрелац и најефикаснији играч „поноса Израела“ минуле сезоне, и енергични крилни центар Бонзи Колсон.
Такође у пару, али из миланске Олимпије, довео је Јасикевичијус бека Девона Хола, који у граду моде провео три сезоне, и Италијана Никола Мелија, добро познатог навијачима у Истанбулу из ере Жељка Обрадовића, након које се опробао у НБА лиги.
Како би бар мало појачао скромну базу домаћих играча, Фенер је завирио преко тарабе и из Ефеса довео плејмејкера Ертена Газија. Турчин рођен на Кипру имао је безначајну улогу у Евролиги, али је у домаћим такмичењима итекако умео да помогне и главним протагонистима приушти мало одмора. У лигашкој фази турског првенства одиграо је минуле сезоне 16 утакмица и у просеку доприносио са 8,3 поена.
Чудан обрт догодио се у случају Лука Шаманић. Некадашњи кошаркаш љубљанске Олимпије вратио се у Европу након не баш успешне авантуре у НБА лиги и потписао уговор са Фенером, али је после свега месец дана сарадња окончана, пошто је Хрват, како је клуб саопштио, морао да се врати у домовину из приватних разлога, пре него што је стигао и да обуче тегет-жути дрес.
Брзо су у Истанбулу прешли на план Б и ангажовали канадског центра Кема Бирча, који је стигао из Ђироне, чије боје је бранио од почетка фебруара, бележећи у просеку 8,8 поена и 5,7 скокова по утакмици. Већ има евролигашко искуство, пошто је током сезоне 2016/17. играо за Олимпијакос. Ни Турска му није страна јер је у Пиреј дошао из Ушака, након НБА драфта 2014, на којем није изабран, и успешне епизоде у Развојној лиги, где је био један од најбољих дефанзиваца. Пре повратка у Европу, искусио је НБА лигу играјући за Орландо и Торонто. Сакупио је укупно 292 утакмице у најквалитетнијој лиги света, са просеком од пет поена и 4,4 ухваћене лопте по мечу.
Ни долазак снажног Канађанина није задовољио велике апетите Фенера, па је конкуренција под обручима додатно заоштрена неочекиваном и смелом аквизицијом пред сам почетак сезоне. После деветогодишње НБА авантуре, Бобан Марјановић се враћа на евролигашке паркете, пошто је парафирао једногодишњи уговор са „канаринцима“. Након што је 2015. напустио Црвену звезду, некадашњи центар репрезентације Србије играо је за Сан Антонио, Детроит пистонсе, Клиперсе, Филаделфију, Далас и Хјустон. Уписао је у биографију 362 наступа у најквалитетнијој лиги света, бележећи у просеку 5,5 поена на мечевима лигашке фазе и 5,8 на утакмицама плеј-офа.
На новом почетку је и Артурс Жагарс, летонски плејмејкер који је одличним партијама на Светском првенству прошле године заслужио уговор са Фенером, али је прослеђен на позајмицу у Вулвсе. Није одиграо ни двоцифрен број утакмица у Литванији пре него што је доживео тешку повреду колена која је условила мукотрпан опоравак и дугачку паузу, после које је поново на располагању тренеру Јасикевичијусу.
Монако – у нове победе са старим кнезом
Најважнији задатак у Кнежевини током лета био је не остати без кнеза. И успели су да га сачувају. Американац Мајк Џејмс, званично најбољи стрелац у историји Евролиге и најкориснији играч (МВП) претходне сезоне, продужио је уговор са Монаком на још три године и остаје прва звезда увек амбициозног тима.
Неко је то морао и да плати, па је спољна линија Монака остала без Џордана Лојда, који је прихватио уносну понуду Макабија, и Јакубe Оутаре, који се из Кнежевине сели у француску престоницу, где ће играти за новог члана Евролиге – Париз.
Бомбастичан долазак Кембе Вокера, једног од најпознатијих НБА играча који је заиграо у Евролиги, остао је у домену доброг маркетиншког трика, пошто је четвороструки учесник ол-стар утакмице већ након прве године у Кнежевини отишао у пензију, са доприносом из прошле сезоне којег се за пет година вероватно ни сам неће сећати.
Што се осталих позиција тиче, сарадња није настављена са Џоном Брауном, иако је проглашен за најбољег дефанзивца минуле сезоне француског првенства, док је центар Донта Хол одлучио да након три године у Монте Карлу појача шпанску Басконију.
Осим Џејмса, уговоре са Монакон обновили су Џаром Блосомгејм, Ели Окобо, Донатас Мотејунас, Мамаду Жаите и организатор игре француског олимпијског тима Метју Стразел. Уз староседеоце Терија Тарпија, Алфу Дијалоа и Петра Корнелија добар део екипе је остао на окупу, са неколико озбиљних појачања.
Нова осовина Монаковог напада биће искусни грчки тандем Ник Калатес и Јоргос Папајанис, који су у пару права ризница трофеја и индивидуалних признања. Најбољи асистент у историји Евролиге и некадашњи центар Сакрамента и Портланда наставиће добро разрађену сарадњу из Фенербахчеа, али тек након што се грчки плејмејкер опорави од повреде колена, због које ће морати да одмори неколико недеља.
Такође из Турске стигао је дојучерашњи крилни центар Каршијаке Вито Браун, који је прошле сезоне у Фибиној Лиги шампиона у просеку бележио 13,3 поена и 4,2 скока. Није му страна француска кошарка јер је носио дрес Ле Мана у сезони 2020/2021. Браун је некадашњи студент Висконсина, а како је једном приликом у шали рекао тренер Грег Гард, током прве две године на колеџу у игру је улазио само када Френк Камински мора да попије воде. Ипак, стигао је да буде учесник финала „Мартовског лудила“ 2015, што му није помогло да две године касније постане избор неке франшизе на НБА драфту.
Много богатије искуство из најјаче лиге света у Кнежевину доноси Турчин Фуркан Коркмаз, који се након седам година у Филаделфији враћа у Европу. Некада најбољем играчу Фиба Лиге шампиона ни Евролига није страна, пошто је од 2013. до 2017. носио дрес Ефеса и освојио два национална купа и један Суперкуп Турске.
Свежа крв на бековским позицијама биће талентовани Француз Јухан Бегарин, којег су 2021. Бостон селтикси изабрали као 45. пика на НБА драфту, али још увек није играо ван домовине. Дуго је био члан Париза, док је претходну сезону провео у Нантеру.
Уз врло респектабилан тим, велика предност Монака већ годинама је континуитет на клупи и огромно поверење у рад Саше Обрадовића, који је, ако се изузме кратка пауза 2020. током које је био тренер Црвене звезде, већ пет година шеф стручног штаба двоструког шампиона Француске.
Олимпија Милано – Месинин рестарт
Године великих улагања и још већих разочарања, често потпомогнутих константним пеховима са повредама играча, довеле су Олимпију из Милана до тренутка у којем су радикалне промене неизбежне.
Након три сезоне без пласмана у плеј-оф Евролиге, Олимпија је екипа која је, после Партизана, претрпела најдрастичније реновирање током летње паузе, што није спречила ни трећа у низу титула шампиона Италије.
Исто као и београдски црно-бели, клуб из Милана није ускратио бесконачно поверење својој тренерској легенди – Етореу Месини, него се одлучио за пут којим се ређе иде – промену готово целог тима.
Није, као у Београду, „претекао“ само један играч, али јесу свега седморица, махом епизодиста и Италијана, за које је тешко пронаћи замену са домаћим пасошем – Никола Миротић, Шевон Шилдс, Ђампаоло Ричи, Гуљелмо Карузо, Дијего Флакадори, Стефано Тонут и Ђордано Бортолани.
Прилику да потраже нове изазове добили су Родни Мекгрудер, који је још у марту окончао кратак боравак у Милану, Алекс Појтрес, Били Берон, Маодо Ло, Јоханес Фојтман, Девон Хол, Николо Мели, Кевин Пенгос и Шабаз Нејпир.
Сада већ легендарни Кајл Хајнс објавио је одлазак у пензију, док је довиђења, а не збогом речено младом француском центру Исмаелу Камагатеу, који је послат на позајмицу у Тортону.
Уз староседеоце Шилдса и Миротића, темељ новог тима биће искусни евролигашки играчи – повратник из Партизана Зек Ледеј, доскорашњи центар Макабија Џош Нибо, придошлица из Бајерна Леандро Болмаро и ветеран Фабијен Козер, који је са Реалом освојио све што се могло освојити.
Морали су у Милану да прошире подручје потраге за појачањима, па на евролигашке паркете у црвеном дресу стижу и дебитанти – Ненад Димитријевић, Армони Брукс, Дејвид Мекормак и Усман Диоп.
Димитријевић, плејмејкер националног тима Северне Македоније, коначно је дочекао одавно заслужену прилику да се опроба у Евролиги. Минуле сезоне имао је завидну статистику у руском Униксу – 19 поена и 6,6 асистенција по мечу у лигашкој фази ВТБ лиге. Пре Казања, играо је за Валенсију и Хувентуд, у којем је и стасао као кошаркаш.
Брукс је комбо бек родом из Тексаса, где је и студирао на Универзитету у Хјустону. Није изабран на драфту 2019, али се преко Летње лиге докопао првог НБА уговора са Атланта хоксима. Отпуштен је после само два месеца, што је био добар наговештај како ће му изгледати читава НБА каријера. Играјући за Хјустон, Торонто и Бруклин сакупио је за пет година свега 88 наступа и много темељније упознао терене у Развојној лиги.
Центар Дејвид Мекормак, још један Американац, бирао је другачији пут. Ни некадашњи студент престижног Канзас универзитета и шампион Eн-Си-Еј-Еј лиге из 2022, није завредио пажњу ниједне франшизе на НБА драфту, али је наставио да се развија у Турској, играјући за Бешикташ, Дарушафаку и Галатасарај, у којем је прошле сезоне имао најбољи поентерски учинак у каријери – 14,2 поена по утакмици у турском шампионату.
Усман Диоп, Сенегалац одличних физичких предиспозиција, каријеру је градио искључиво у Италији. Прву професионалну кошарку играо је у друголигашу из Удина, пре него што га је 2018. ангажовао Динамо Сасари. Тек је постао пунолетан, па се калио на позајмицама у Каљарију и Торину и по повратку на Сардинију израстао у једног од лидера екипе. Освојио је са Динамом Фибин Еврокуп 2019. године, а минуле сезоне је у Лиги шампиона бележио просечно 11,3 поена и 3,8 скокова по утакмици.
Макаби Тел Авив – европски бескућник
Другу сезону заредом Макаби из Тел Авива неће имати домаћи терен у Евролиги због рата који још увек бесни на Блиском истоку.
Као и на резултате прошле сезоне, непријатна и неизвесна ситуација на тлу Израела евидентно је утицала на Макабијево пословање на тржишту током лета. И минуле сезоне било је натезања са страним играчима који нису желели да играју домаће првенство у Израелу, па не чуди што жути дрес и није баш најпожељнији.
Тренер Одед Каташ, који се већ добро учврстио на увек врућој клупи Макабија, ослониће се претежно на играче које је успео да задржи, уз неколико занимљивих и егзотичних појачања.
За почетак, „понос Израела“ је двојицу Американаца пронашао на локалном тржишту – из градског ривала Хапоела стигао је Џејлен Хорд, а из Јерусалима Леви Рендолф. Обојица ће бити новајлије у Евролиги.
Хорд игра на позицији крилног центра. Као члан Портланда и Оклахоме напабирчио је 42 утакмице у НБА лиги, уз скроман допринос. Претходне две године провео је у редовима Хапоела, а током претходне сезоне у Еврокупу је просечно бележио 16,1 поен и био најефикаснији стрелац тима.
Леви је седам година искуснији, али у домовини није догурао даље од Развојне лиге. Окушао се и на Новом Зеланду, а у Европи је играо за Авелино, Динамо Сасари, Стразбур, Остенде и Хапоел из Јерусалима. Два пута је уврштен у другу најбољу петорку Фибине Лиге шампиона, а 2022. је био најбољи стрелац тог такмичења и МВП шампионата Белгије.
Још један „нови колачић“ у елитном европском такмичењу биће репрезентативни центар Јужног Судана Вењен Габријел. Некадашњи студент Кентакија и играч са највише блокада на Светском првенству 2023. измењао је велики број тимова у НБА и Развојној лиги, а у Макаби стиже после кратке авантуре у Порторику.
Када je малерозни Габријел доживео повреду колена због које ће пропустити првих неколико утакмица у Евролиги, Макаби се вратио на тржиште и пронашао још једног центра – Француза Алфу Кабу, некадашњег играча Меге и подгоричке Будућности. Најбољи скакач АБА лиге из 2017. године играо је минуле сезоне у Кини, пре него што је уписао седам наступа у дресу Валенсије. Позната му је Фибина Лига шампиона и Еврокуп, а чари Евролиге тек ће упознати.
На бековским позицијама пронашао је Одед Каташ играче за које је Евролига добро истражено подручје – Литванца Рокаса Јокубаитиса и Џордана Лојда, од којег се очекује да буде ударна песница у нападу и један од лидера ремонтоване екипе.
Јокубаитис, Евролигина „звезда у успону“ из 2022, није се наиграо у Барселони минуле сезоне, док је иза Лојда, некадашњег играча Црвене звезде, добар двогодишњи период у Монаку током којег је био један од најпоузданијих поентера упркос бруталној конкуренцији на бековским позицијама.
Покушао је Макаби да извуче из нафталина помало заборављеног Дерила Мејкона, који је пре неколико година газио евролигашке паркете у дресу Панатинаикоса. Играо је и за Далас, Мајами, њихове филијале, Галатасарај, АЕК, Уникс и недавно у Кини, где је на 17 мечева „набилдовао“ статистику на 18,9 поена у просеку, али се испоставило да још увек вуче последице тешке повреде предњих укрштених лигамената и да рехабилитација након операције не иде по плану, па је уговор после само пар недеља раскинут.
Што се одлазака тиче, било их је. И то несумњиво болних за навијаче Макабија. Најефикаснији играч „поноса Израела“ минуле сезоне Вејд Болдвин (17,4 поена по мечу) прешао је у Фенербахче у пакету са Бонзијем Колсоном. Најбољи асистент Лоренцо Браун (6,1 асистенција по мечу) задужио је опрему Панатинаикоса, а најбољи скакач Џош Нибо (7,1 скок по мечу) носиће дрес миланске Олимпије.
Сарадња је окончана и са епизодистима Џејмсом Вебом, Џоелом Томасоном и Антонијусом Кливландом.
Од староседелаца, са Каташом ће у нове изазове Џон Дибартоломео, Тамир Блат, Рафи Менко, Роман Соркин, Вил Рајмен, који је прошле сезоне био на позајмици у Француској, Џејк Коен и Хасијел Риверо.
