Адреналин који публика осети на трибинама док гледа финале неке атлетске трке немерљив је са оним који атлетичар осећа на стази. Летње олимпијске игре биле су најпосећеније икада, са преко милион продатих карата.
Од 17 светских рекорда који су постављени на отвореном у 2024. години, три су била на Играма у Паризу.
Швеђанин Арманд Дуплантис прескочио је мотком летвицу постављену на 6,25 метара.
Американка Синди Меклафин-Леврон поново је, као у Токију, у финалу поставила светски рекорд у трци на 400 метара са препонама истрчавши 50,37.
Америчка микс штафета на 4×400 метара поставила је светски рекорд у новој олимпијској дисциплини – 3:07,41.
Сломљен олимпијски сан награђен светским јуниорским златом
Српска атлетичарка Ангелина Топић је на Олимпијске игре отишла као једна од главних фавориткиња за освајање одличја у скоку увис. Прошлогодишња европска „Звезда у успону“ два пута је ове године постављала рекорд Србије и прескакала летвицу постављену на 1,98.
Први пут већ у мају на митингу Дијамантске лиге у Рабату, а други непуних месец дана пре Игара на митингу исте категорије у Паризу.
Топићева је у периоду између два државна рекорда освојила сребрну медаљу на сениорском Европском првенству у Риму, када је у трећем покушају прескочила 1,97.
Квалификације на Олимпијским играма изгледале су као и сваке друге, док се није видела гримаса на Ангелилином лицу после једног залета у загревању.
Кадар са трибина како јој физиотерапеут и доктор бандажирају зглоб, на који се касније тешко ослања, није био оптимистичан. Да је у том тренутку знала да је сломљен питање је да ли би направила један од највећих атлетских подвига ове године.
Колико је залет за скок увис захтеван и прорачунат показују излепњене маркице и ознаке које скакачи некада из скока у скок мењају. Уколико то радите практично на једној нози једнако је ситуацији да вам је неко ставио повез преко очију.
У таквој ситуацији Топићева је успела да се пасира у финале Олимпијских игара са само 19 година, али не и да наступи у њему. Снимак је потврдио сумње, прелом зглоба и наступ је отказан.
За мање од месец дана Ангелина Топић је успела да се опорави и победи на Светском јуниорском првенству у Перуу. Тријумфом је коплетирала златну јуниорску селекцију, направивши тако још један невероватан подвиг.
Најбрже олимпијско финале на 100 метара свих времена
Никада се до Игара у Паризу није догодило да сви финалисти у мушкој конкуренцији на 100 метара истрче трку испод 10 секунди.
У 12 стонинки разлике кроз циљ су прошли победник Ноа Лајс из САД, који је семафор зауставио на 9.79 секунди, и осмопласирани финалиста Јамајчанин Облик Севил са 9.91.
Иако се након пензионисања краља атлетике Јусеина Болта ретко могу видети трке на граници 9.60 секунди, готово се никад чешће виђају на 9.80.
Светски спринт постао је уједначен, али недовољно екстреман да се неко у ближој будућности приближи светском рекорду Јамајчанина од 9.58 из 2009. године.
Дуплантис је за сада на 6,26 метара
Десети сопствени светски рекорд шведски скакач мотком Арманд Дуплантис поставио је на митингу Дијамантске лиге у Пољској, 20 дана након рекорда постваљеног у финалу Игара у Паризу.
Као дете са ким нико неће да се игра Дуплантис наступа на такмичењима, од тренутка представљања такмичара док он не дође на залет некада прође и преко сат времена. Једноставно нема конкуренцију.
Док је за све скакаче граница од шест метара магична и неостварен сан, за Дуплантиса се може сматрати као лош дан уколико је не прескочи.
Одавно га више не пореде са легентарним Сергејом Бубком, јер је његове рекорде оставио записане у књигама, једино се и даље помиње да светске рекорде обара за по један центиметар. За сада је на 6,26 метара.
Европска „Звезда у успону“ и даље сија у Србији – Вилагош преко 65 метара
Након прошлогодишње награде европска „Звезда у успону“ која је припала Ангелини Топић, овогодишња је додељена Адриани Вилагош.
На десетогодишњицу државног рекорда Србије у бацању копља Татјане Мирковић (Јелаче), идентично на сениорском Европском првенству, бачен је нови нацинални рекорд. Адриана Вилагош је хицем 64,42 за 21 центиметар надмашила претходни и други пут заредом постала вицешампионка Европе за сениорке.
Овај хитац је можда био изненађење за атлетску јавност, али не и за Вилагош која је до краја сезоне још три пута забадала врх копља још даље.
Границу од 65 метара први пут је пребацила на митингу Дијамантсе лиге у Лондону, затим у Пољкој, а њено копље најдаље је летело почетком септембра на Меморијалу Бориса Ханџековића у Загребу када је победила даљином 65,64.
Успешну сезону Вилагош је заокружила високом другом позицијом у финалу Дијамантске лиге у Бриселу и на самом крају сезоне бацила копље 65,23.
Једини пад форме Вилагош је имала на Играма у Паризу. Хитац од 60,49 није био довољан да се за једну позицију нађе међу 12 најбољих у финалу, квалификациона норма је била тачно 62 метра.
Дете са друге планете – Гаут нови ГОАТ?
Са резултатом 20,04 на 200 метара, Гаут Гаут постао је најбржи шеснаестогодишњак икада и почетком децембра оборио најдуговечнији сениорски рекорд Аустралије који је Петер Нормар држао 56 година.
Увертира је биo континентални рекорд на 100 метара дан раније у категорији до 18 година – 10,17.
Раме уз раме или уз линију стартног блока Гаут је стао са Јусеином Болтом, али је у циљу испред њега за девет стотинки. Светски рекорд за узраст од 16 година Болт је поставио 2003. године (20,13).
Атлетска егзибиција – од опкладе до спектакла
Једини 400 препонаш који је истчао трку испод 46 секунди и једини скакач мотком који је прескочио летвицу постављену изнад 6,20 метара опладили су се ко је бржи на 100 метара. Ова врста егзибиције није честа у свету атлетике.
Карстен Вархолм и Мондо Дуплантис су светски рекордери и дугогодишњи владари у својим дисциплинама, али шведски скакач мотком Дуплантис је бацио рукавицу у лице Норвежанину Вархолму изазвавши на га двобој. Пуцало се, али из стартних пиштоља.
За обе њихове дисциплине неопходна је брзина, али не она максимална.
Дуплантис у скоку мотком мора да достигне идеалну брзину којом ће успети да се уз помоћ мотке вине преко летвице постављене преко шест метара.
Вархолм у трци на 400 метара са десет препона никада не развије своју максималну брзину, већ се труди да уједначеним ритмом и једнаким бројем корака трчи имеђу десет препона постављених на 35 метара разлике.
Иако је лични рекорд стављао Норвежанина у улогу благог фаворита, Швеђанин је победио са 10 стотинки предности. Самоуверено је кроз циљ прошао за 10,37 и оправдао улогу изазичава.
Новопазарски дуо ниже рекорде
Наследнике југословенских великана средњих пруга српска атлетика је чекала неколико деценија. Прво је стазом протрчао Елзан Бибић који је почео да обара државне рекорде Данета Корице и Драгана Здравковића, док је Бибићеве почео да руши Алдин Ћатовић.
Бибић је у богатој колекцији властитих државних рекорда последњег дана априла поправио рекорд Србије на 5.000 метара за десет секунди, са 15:24,42 спустио је на 15:14,78.
На Европском првенству у Риму Бибић је у поменутој дисциплини био шестопласирани.
Бибићев сународник Алдин Ћатовић оборио је његов нацонални рекорд за атлетичаре до 18 година на 1.500 метара – 3:41,24 и то на самом крају летње сезоне на митингу у Прибоју.
Ћатовић се није зауставио националним, него је оборио и европски рекорд на 2.000 метара. Није се усплашио сениорске конкуренције, већ је на митингу златне категорије Борис Ханџековић у Загребу био 11. с резултатом 5:04,90.
Пре истрчаног европског рекорда, Ћатовић је у августу освојио две медаље на Европском првенству за млађе јуниоре у Бањској Бистири.
Алекна оборио најдуговечнији свестски рекорд за мушкарце
Литванац Миколас Алекна бацио је 14. априла диск у Оклахоми 74,35 метара и оборио светски рекорд Немца Јургена Шулта из 1986. године, који је тада бацио 74,08.
Рекорди се постављају да би се обарали, али пуних 38 година нико није успео да се приближи граници од 74 метра. Када се Алекна родио Шулт је већ 17 година био власник светског рекорда, двадесет једну годину касније Литванац обара најдуговечнији светски рекорд у мушкој конкуреницији.
Била је то најбоља серија икада, свих шест хитаца су летела преко 70 метара, али је пети био историјски.
Форму није успео да сачува до краја сезоне. На Европском првенству у Риму био је трећи са 67,48 метара, а на играма у Паризу други – 69,97.
Махучик из прве преко 2,10 за нови светски рекорд
Украјинка Јарослава Махучик направила је сензацију сличну као Алекна. Оборила је светски рекорд у скоку увис из 1987. године. На митингу Дијамантске лиге у Паризу прескочила је летвицу постављену на 2,10 у првом покушају.
Бугарка Свефка Костадинова светски рекорд од 2,09 поставила је на Светском првенству у Риму.
Махучик је тренутно актуелна светска, европска и олимпијска првакиња и власница светског рекоррда.
Београд домаћин Светског првенсва у кросу
Београд је 2017. и 2022. године био домаћин Европског и Светског првенства у дворани, а ове године на самом крају марта одржано је такмичење на отвореном у Парку пријатељства.
Изазовном стазом, блатњавом и с препрекама, трчали су елитни дугопругаши света, а међу њима и 13 атлетичара из Србије.
Десето место у микс штафети заузели су Теодора Симовић, Милица Томашевић, Никола Раичевић и Елзан Бибић.
Милица Гардашевић освојила Златну лигу
Слично Дијамантској лиги у летњој, такмичења у оквиру Златне лиге одржавају у дворанској сезони. Милица Гардашевић прва је атлетичарка из Србије која је подигла пехар у младом елитном такмичењу, а тријумфовала је у дисциплини скок удаљ.
Успешну зимску сезону употпунила је финалом на Светском дворанском првенству почетком марта у Глазгову. Шесто место заузела је најбољим скоком у дотадашњем делу сезеоне – 6,74.
Како је завршила сезону у дворани, на том нивоу је започела и на отвореном. Најдаљи скок је забележила на митингу у Пољској 18. маја када је скочила 6,76.
Нажалост до краја година није успела да пронађе бољи моментум. На Европском првенству у Риму и Олимпијским играма у Паризу наступ завршава у квалификацијама, али себе на залетишту види и у Лос Анђелесу.
Дугу сезону завршила је у финалу Дијамантске лиге, освојила је пето место скоком од 6,40.
