Спуштена је завеса на узбудљиве и опригиналне летње олимпијске игре у Паризу, па се пажња светске јавности већ полако окреће будућности – играма у Лос Анђелесу 2028. и Бризбејну 2032, па и даље, јер се већ спекулише о томе ко би могли да буду кандидати за олимпијаду 2036. године, чија би организација вероватно припала некој азијској држави.
Велика криза
У периоду између летњих Олимпијских игара у Рио де Жанеиру 2016. и Токију 2020. (односно, 2021) критике у односу на тај крупни, међунанародни достигле су врхунац – у светлу протеста у Бразилу с горчином се говорило о томе како је најважнија масовна спортска фешта на свету прескупа и представља траћење новца који би иначе могао бити искоришћен за друштвено корисније пројекте у области здравства или образовања.
Истицао се и негативни економски утицај олимпијаде у Атини на државни дуг Грчке и причало о томе како трошкови за организовање летњих Игара у реалности буду просечно за 172 процента већи од планираних.
Висока цена Олимпијских игара нарочито се осетила у Токију, где је услед глобалне несреће, пандемије новог корона вируса, великог економског минуса, због забране уласка у земљу страних навијача и одржавања такмичења без присуства публике, изостао и важан идејни аспект олимпијаде – дружење и продубљивање међусобног разумевања међу народима Света.
Нарасла је свест о томе да велики инфраструкурни радови који прате Игре, бацају локалне власти у тешке дугове који се отплаћују деценијама и да новоизграђени велелепни спортски објекти, који би теоретски требало да годинама функционишу као уточишта и одгајалишта за младе генерације будућих спортиста одређених дисциплина, заправо често постају вечни губиташи и ради пуког преживљавања присиљени да служе сасвим другим, неспортским сврхама.
Осим тога, велика тема били су и скандали везани за куповину гласова чланица Међународног олимијског комитета приликом доделе организације игара.
Париз и Лос Анђелес нису имали тако нису имали противкандидате, те се поставило питање будућности самих олимпијских игара.
Нови подстицај олимпијском покрету
Међутим, Олимпијске игре у Паризу, чија одлика је, између осталог, било ослањање на већ постојећа борилишта, односно, смањено улагање у нове спортске објекте, чини се, удахнула је нови живот у олимпијски пројект. Бар у Азији.
Јер, јављају медији на том континенту, за организовање Игара 2036. године, када ће ред вероватно поново доћи ред на Азију, постоји мноштво добровољаца, који већ сада почињу неформално лобирање.
Најпре, ту је Истанбул, чији представници, понесени париском церемонијом отварања, већ говоре о спектакуларном дефилеу такмичара какав би могли да организују у Босфору, којем би дуж обале присуствовало око пола милиона гледалаца. Они наглашавају да град већ поседује све потребне спортске објекте и да не би поновио грешку претходника који су падали у велики минус.
Кандидатуру ће поново истаћи и Катар, који је доживео пораз у борби са Ријом, Токијом и Бризбејном, и који наглашава своје претходно искуство у организовању крупних међународних догађаја, као што су Светско првенство у фудбалу и Азијске игре. Сматра се да амбиције за организовање игара има и Саудијска Арабија.
Ипак, с обзиром да су Истанбул и Катар већ истицали кандидатуру за Олимпијске игре у прошлости, за медије у Азији посебно је интересантна вест да су за организовање игара 2036. заинтересоване тако многољудне и економски политички важне државе као што су Индија и Индонезија. То су државе које константно бележе високи економски раст и које су огромна, али када је спорт у питању, релативно неистражена и неискоришћена тржишта.
Предстаници Индије тврде да је организовање Олимпијских игара сан свих 1,4 милијарде становника њихове земље. Сам премијер Нарендра Модри изјавио је да његова земља неће штедети напора у борби за организацију летњих Игара 2036.
С друге стране, Индонежани наглашавају да су 2018. године успешно организовали Азијске игре, које су по броју учесника, заправо већи спортски догађај од самих Олимпијских игара, због чега имају сву потребну инфраструктуру.
Треба рећи, међутим, да је у том погледу, Катар јак кандидат, јер је био домаћин Азијских игара 2006. и поново ће их организовати 2030. године.
Вруће лето 2024, током којег је Париз на две недеље постао светска престоница, дакле, посебно велико узбуђење и маштање је иницирало у Азији. Њен људски и економски потенцијал је огроман.
