Надмоћ српских клубова од уласка у АБА лигу, нарочито у претходних 10 година, довела је до промене ставова и односа према регионалном такмичењу од носећих руководиоца до навијача. Етаблирана имена српске кошарке се све више залажу за излазак из АБА лиге и формирање јаког домаћег првенства. Међу њима су и селектор Светислав Пешић и нови председник КСС-а Небојша Човић.
У прилог тој идеји иде успон српских клубова „средње класе“, који су се два пута у претходне три године домогли трофеја АБА 2 лиге. Штавише, суботички Спартак и новосадска Војводина су се у директном дуелу у финалу борили за пласман у виши ранг.
Незадовољство међу српским клубовима и публиком расте из сезоне у сезону. Романтичари се враћају на успомене из „Винстон“ Јуба лиге, феноменалне партије врсних локалних мајстора, „паклене“ атмсофере са трибина које приморају и велике фаворите да дају свој максимум.
Намере кровних кошаркашких лидера у Србији су јасне. Жеље јавности, такође. Поставља се питање шта Кошаркашка лига Србије као највиши национални ранг има да понуди у случају формирања јединственог првенства? Црвена звезда и Партизан воде своје битке, и међусобне и европске, а шта је са осталима? Да ли би кошаркашка Србија добила квалитетан производ кроз уједначеност и неизвесност осталих 10 клубова? Или је јаз између АБА и КЛС тимова превелики?
Тренутно, домаће првенство сведено је на завршну фазу кроз групне и плеј-оф дуеле заказане у доба првих таласа летњих годишњих одмора. Изостанак проходности у Европу довео је до деградирања значаја овог трофеја, али то је друга тема.
Снагу и потенцијал КЛС клубова и лиге у целости смо обрадили са играчког, тренерског и логистичког аспекта.
Играчки кадар задовољавајућег квалитета
Једно од најзвучнијих имена летњег прелазног рока свакако је повремени репрезентативац Србије, бивши члан Барселоне и Албе Стефан Пено, члан чувеног БКК Радничког са Црвеног крста. Са искуством играња у првенствима Шпаније, Немачке, Литваније и Грчке, Пено наводи како најбољи тимови КЛС-а могу да се без проблема снађу у АБА 1 лиги.
„Иако нисам играо, пратим АБА лигу, што због пријатеља, што због саме кошарке. Из мог искуства мислим да је разлика јако мала у првом и другом рангу било где. Мислим да у КЛС има сигурно четири до шест екипа, које су у стању да се прилагоде АБА лиги врло брзо, што такмичарски, што технички и условима за своје играче, наравно ако успеју у њу да се пласирају“, истиче Пено за сајт РТС-а.
Док се Пено упознаје са КЛС екипама, „стари смедеревски вук“ Петар Шпаровић брани боје новајлије Младости из Смедеревске Паланке. Шпаровић је ветеран са девет сезона у највишем рангу српске кошарке – шест са Смедеревом, укључујући пласман на завршни турнир Купа Радивоја Кораћа, две са Колубаром из Лазаревца и тренутно са екипом Младости.
Став хитрог плејмејкера јесте да је сама лига врло изједначена, али да је играчки квалитет раније био кудикамо бољи.
„Треба да узмемо у обзир да је у ранијем периоду у КЛС играло садашњих пет А репрезентативаца који нису били у нашим најбољим клубовима: Дејан Давидовац (Вршац) , Стефан Јовић (Слога Краљево) , Алекса Аврамовић (Борац Чачак, ОКК Београд), Никола Калинић (Војводина) и Огњен Добрић (ФМП). Сада је то тешко изводљиво, али није немогуће“, тврди Шпаровић сајт РТС-а.
Уколико би се „сутра“ покренуло обједињено српско првенство, Шпаровић тврди да би КЛС тимови били конкурентни АБА ривалима.
„С обзиром каква су садашња улагања у КЛС, сигурно би се нашло шест екипа које добро раде са својим буџетима и самим тим би биле конкурентне. Битно је и то што би та лига вратила доста наших играча из иностранства. Потребно је и прикључивање Партизана и Звезде, то би све променило“, каже Шпаровић, који је у Смедереву имао улогу ментора потоњим сениорским репрезентативцима Србије Огњену Јарамазу и Радету Загорцу у њиховим дебитантским професионалним сезонама.
Више поверења у тренере
Ствараоци великих играча управо су тренери. Један од наших најзначајнијих стручњака тог типа је садашњи саветник у КК Вршац Мирослав Мута Николић. Освајач бројних медаља, међу којима су светско и европско злато са У19 и У20 селекцијама у функцији селектора, прокоментарисао је стање међу струком у КЛС. Три смене на самом почетку сезоне нису ствар за дику.
„Имамо одличне младе тренере, али им нико не верује. Те смене су се сигурно десиле због свађа са управама. Мораш некад и да чуваш, припазиш тренера, не само да их мењаш. Врло мало тренера је без школе“, рекао је Николић за сајт РТС-а, чији су последњи ангажмани у пребогатој тренерској каријери били управо у КЛС, конкретно у Динамику, Војводини и Вршцу.
„Добро раде, али хоће успех ‘преко ноћи’. Мора да прође пар година да се научиш шта је немаштина, да се бориш, да балансираш у међуљудским односима, да мотивишеш играче да се боре за тебе кад нема редовних примања. Препотентни су, мисле да најбоље знају, не цене старије тренере, што ми смета, али рад похваљујем“, појашњава Мута.
Буџети клубова никад већ, плате расту
У претходних пар година је неупитан раст новца који кружи у КЛС, од спонзорских улагања, до плата тренера и играча. Финансије су у великом успону, што доводи до стабилности клубова, те намере главних протагониста (тренера и играча) да остану у Србији, уместо селидби по региону.
Директор КЛС-а Александар Грујин је приликом разговора за сајт РТС-а изнео бројке везане за плате играча.
„Мегазвезде су пре три године зарађивале до 1.500 евра, а сада могу да се наплате од 5.000 до 10.000 евра. Сада не можете да доведете играча испод 2.000 евра. Сем млађих, којима је важнији развој од зараде. Искусни етаблирани играчи су се вратили у лигу зато што препознају стабилност клубова и њихову политику“, истиче Грујин, додавши да су нередовне исплате сада врло редак случај, те да се интересовање спонзора услед преноса мечева на кабловским оператерима повећало 300 посто.
Такође, код клупских управа постоји идеја о дугорочним плановима, чиме се спречавају експресни узлети и нагли падови у ниже рангове.
„Осамдесет посто клубова су константни, без промене у структури. Што показује визију на две или четири године. Зависи од финансирања. Увек дође до излетања, понесе вас резултат, то не буде на крају испраћено финансијама и креће да шкрипи. Сада је јасна перцепција граница, жеља и могућности, што је за похвалу“, навео је Грујин.
Јака вера у компетитивност
У овом тренутку би учесници хипотетичког јединственог домаћег првенства од 12 клубова били шесторка из АБА лиге (Црвена звезда, Партизан, Спартак, Мега, Борац Чачак и ФМП), тројац из КЛС/АБА 2 (Златибор, Џокер и Војводина), те преостали најбоље рангирани неспоменути КЛС тимови – Младост Земун, Вршац и крагујевачки Раднички.
Састави тимова мешавина су искусних повратника у махом младе саставе. Етаблирани тренери су више ситуирани него раније, док млађе колеге вредно и енергично раде. Све то омогућено је јаким финансијама и стабилношћу клубова.
Кад се сагледају та три аспекта, не би требало да нас зачуди да, рецимо, Златибор слави у регионалном дербију у „Хали крај Мораве“, да свуда „варничи“ по Војводини или да Крагујевчани освоје Железник.
