„Њујоркер“ о Николи Јокићу: Морски лав са видом грабљивице у НБА бизнису


Текст почиње описивањем Јокићеве ноншалантне реакције на победу у НБА финалу, када се приликом давања изјаве у моменту ком тежи сваки играч понашао као да је то свакодневица. Ауторка Луиза Томас је цитирала Јокићеву констатацију како се „екипа уздала у одбрану, јер су се испромашивали више него иначе, те да је кошарка због тога забавна и непредвидива“.

„То је била истина, спорт је непредвидив, али и дестилација његовог особеног генија. Јокић, један од најсмелијих и најоригиналнијих играча које је кошарка икада видела, чини да се игра истовремено чини логичном и прагматичном, као начин живота. На терену постаје јединствен организам са својим саиграчима“, пише у њеном даљем коментару на „Џокерове“ речи.

„Јокић је мајстор ове нове геометрије. ‘Он види акције пре него што се догоде’, рекао је Леброн Џејмс, након што су Нагетси победили Лејкерсе у финалу Западне конференције. Више пута, у вaжном тренутку, Јокић је препознао позвану кретњу коју други тим спрема да изведе, на основу распореда играча, а затим је брзо упутио саиграче како да је разбију. И он је бескрајно прилагодљив“, пише у наставку.

„Дивно га је гледати. Такође га тешко пласирати на тржиште. Откако се Мајкл Џордан по други пут пензионисао, касних деведесетих, неколицина звезда је проглашена за најбољег кошаркаша света. Од свих њих је Јокић свакако најмање познат. Кошарка је спорт, али НБА је бизнис у орбити других бизниса, од којих су неки, ових дана, индивидуални играчи, који себе несвесно називају брендовима. Јокић није на друштвеним мрежама, назвао их је губљењем времена. Иако је приметно љубазан према својим саиграчима, чини се да више воли друштво коња“, наглашава Томасова.

У уводим пасусима се описује јединствена комбинација Јокићевих бековских вештина и центарских димензија.

„Традиционално, кошаркашки тим је организован у дискретне поделе улога. Највиши играч се бори за контролу у близини обруча, чекајући да му додају за кошеве из близине. Бекови и крила су по периметру, дриблају, додају, шутирају. Јокић може све то. Он такође може да узме лопту и направи неугодну позицију свом чувару изван линије за три поена, да продре ка кошу и, док погледом погрешно усмерава дефанзивце на једну страну, тада пребаци лопту преко терена до празног играча у углу. Једном руком може да зграби дефанзивни скок и, у истом покрету, баци додавање преко целог терена саиграчу који трчи ка кошу на другом крају. Он зна где ће његови саиграчи бити пре него што стигну, и шаље лопту да их тамо дочека“, пише у тексту.

Следи интересантан опис његових покрета и потеза.

„Јокићеви покрети баш и нису свиленкасти, његова форма шута је ближа морском лаву него Стефу Карију, а ипак игра онако како се морска вода креће по стенама, проналазећи пут најмањег отпора, чак и када је тај пут другима тешко приметан“, наглашава Луиза Томас.

Један део текста је полсужио да се изнесу мало познати, али не толико фрапантни подаци онима који познају његову игру.

„Када је отишао у атлетски центар ‘P3’ у Санта Барбари 2014. ходине, где физичке димензије и способности НБА потенцијала добијају микроскопску анализу, забележио је један од најкраћих вертикалних скокова које су тренери икада видели – само седамнаест инча (42 центиметра). Али, гледајући Јокића, увиђамо да је уобичајена дефиниција атлетицизма преуска. Нелагодност коју су неки људи имали у вези са његовим телом заслепљена је његовим необичним физичким дарове: изузетно брз рад ногу, вид попут грабљивице, спретне шаке и руке. Оцењивачи на ‘P3’ такође тестирају колико брзо играч може доћи до висине на којој се лопта обично одбија од обруча. На основу тога, Јокић је био међу десет најбржих играча свих времена“, пише Томасова, па у наставку даје поређење Јокића са легендама НБА лиге.

„Кошаркаши имају тенденцију да обликују своју игру према претходницима. Они најбољи успеју да напредују у односу на своје претходнике. Јокић дели квалитете са многим играчима — рад ногу Хакима Олаџувона, завршавање у рекету Вилта Чемберлена и уједно долази из дугачке лозе европских центара који могу да асистирају. Али (Бил) Волтон ме је натерао да се запитам да ли могу да нађем сличнијег кошаркашког претка. Након што сам напустила Денвер, позвала сам Ларија Брауна, НБА тренера са двадесет шест сезона искуства. Он је сугерисао да Јокић највише личи на двојицу великана који су дошли непосредно после Волтона: Ларија Бирда и Меџика Џонсона“, стоји у тексту.

Јокић је актуелни НБА првак и МВП финала, двоструки НБА МВП на путу ка трећем таквом признању, a 18. фебруара у Индијанаполису ће учествовати на свом шестом НБА Ол-стару.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *