Срђан Благојевић смењен је у тренутку када је екипа изгубила од Чукаричког, када је могла да преузме врх табеле, да би након низа неуспешних експеримената клуб поново вратио истог тренера.
Такав потез указује на недостатак дугорочне стратегије и импровизацију у управљању клубом.
После његовог одласка прилику су добили Ненад Стојаковић и Дамир Чакар, али ниједан није успео да стабилизује тим – штавише, све је изгледао још лошије.
Криза је кулминирала тешким поразом од Војводине, па повратак Благојевића делује више као признање да је претходна одлука о смени била погрешна него као део јасно осмишљене стратегије.
Честе промене тренера нарушавају ауторитет у свлачионици и показују да клуб нема јасну визију развоја. Уместо системског рада, одлуке се доносе импулсивно, а тренери постају привремена решења за проблеме које руководство само ствара.
За само осам месеци Партизан је променио чак четири тренера, што је вероватно преседан у историји клуба из Хумске. На клупи су се смењивали два пута Срђан Благојевић, затим привремено Марко Јовановић, потом Ненад Стојаковић и на крају Дамир Чакар, да би се круг затворио повратком Благојевића.
Пред почетак сезоне, Предраг Мијатовић изјавио да се клуб не може задовољити другим местом у лиги. Ипак, ако се узму у обзир све околности, такав циљ није деловао сасвим реално за тим састављен углавном од младих и неафирмисаних играча на почетку сезоне у јулу.
Пласман у групну фазу Лиге Европе од старта је изгледао као веома тежак задатак, иако АЕК из Ларнаке није био непремостива препрека. Учешће у Лиги конференције деловало као достижан циљ. Ипак, ни та прилика на крају није искоришћена, па је Партизан остао без европске јесени.
Иако су постављени циљеви били превисоки за овакав тим, којем је, пре свега била потребна стабилност, промена пет тренера за осам месеци сигурно није добро решење.
Почетак и крај са Благојевићем
Након елиминације из европских квалификација, за које су само највећи оптимисти веровали да могу бити успешно преброђене са веома младим тимом, Благојевић је у Суперлиги успео да стабилизује екипу и постави игру. Ипак, пресудни за његов одлазак били су слаби резултати у Европи, елиминација из Купа Србије од друголигаша Мачве, као и неколико киксева у првенству, како је објаснио Предраг Мијатовић, потпредседник задужен за спортска питања у клубу.
Иако је елиминација из Купа Србије представљала велики ударац – поготово јер је то било такмичење у којем је Партизан реално могао да се бори за трофеј – одлука о смени тренера у том тренутку деловала је прилично изненађујуће.
Тим је, за разлику од претходних сезона, био у озбиљној борби за титулу, играо је допадљив и организован фудбал, а главни ривал Црвена звезда бележила је нешто слабије резултате него иначе. Управо због тога многима је било нејасно зашто је клуб одлучио да прекине процес који је, бар на терену, показивао одређене знаке напретка.
И није овде проблем то што је Благојевић смењен, већ то што је свака наредна одлука о именовању тренера била погрешна.
Резултати су били више добри него лоши, а на трибинама се осећала боља атмосфера, било је више навијача и позитивније енергије око клуба. Упркос томе, управа је одлучила да прекине тај процес и као разлог навела поменуте неуспехе.
На место тренера стигао је Ненад Стојаковић, који је пре тога радио у Телеоптику. Међутим, прелазак из нижег ранга у клуб који се бори за шампионску титулу показао се као огроман изазов. Припреме су протекле у необичној атмосфери, а посебно је одјекнула његова изјава да је „пустио играче да се самоорганизују“ на једној припремној утакмици, што је изазвало бројне реакције у јавности.
Имао је један бод више на полусезони од Звезде, али катастрофалан почетак пролећног дела првенства и убедљив пораз у „вечитом дербију“ брзо га је коштао посла, па је на клупу дошао Дамир Чакар, некадашња клупска легенда.
Међутим, ни тај потез није донео преокрет – два пораза у два меча довела су до још једне промене.
Сада Партизан има само један бод више од трећепласиране Војводине и десет мање од Црвене звезде.
У таквој ситуацији, као гром из ведра неба, управа је одлучила да поново ангажује Срђана Благојевића. Реч је о тренеру који је, према писању медија, чак и тужио клуб због неисплаћених зарада након отказа.
Повратак Благојевића јесте покушај да се у клуб врати бар део стабилности након периода обележеног честим променама и лошим резултатима, исткао је између осталог и председник клуба Расим Љајић.
Шта управа заправо поручује овом одлуком? У више наврата из клуба је истицано да Партизан тренутно нема финансијске могућности да доведе тренера са великим именом и богатом међународном репутацијом.
Поставља се питање да ли је овај потез заиста део некаквог плана или само покушај да се заустави пад форме и смире тензије које су се створиле око клуба.
После серије лоших резултата и честих промена на клупи, стиче се утисак да је руководство одлучило да бар до краја сезоне прекине тренерску вртешку.
Ипак, Благојевићев уговор истиче на лето, па ће клуб ускоро поново морати да донесе одлуку о томе ко ће водити тим у наредној сезони. Због тога његов повратак више делује као привремено решење него као почетак дугорочног пројекта који би Партизану требало да донесе стабилност и континуитет.
