Рафаел Надал је најавио завршетак играчке каријере на крају сезоне, те ће меч у Ријаду бити последњи против сигурно највећег ривала – Новака Ђоковића. Ово ривалство је постало симбол издржљивости и упорности у спорту.
Огромно поштовање
Шпанац је током каријере био познат по изузетној физичкој спреми и борбеном духу, обележио је тенис освајањем 22 гренд слем титуле, посебно се издваја Ролан Гарос, где је постао „краљ шљаке“ са 14 трофеја. Стил игре, заснован на снажном топспину и упорности, временом је постао његово обележје.
С друге стране, Ђоковић, по својој техничкој савршености и стратегијском приступу игри, поставио је нове стандарде у тенису. Способност да се адаптира у тешким условима и тренуцима и ментална снага чинили су га великим Надаловим ривалом, који је успео да освоји многе турнире управо против Шпанца, чиме је унео нову димензију у њихово ривалство.
Упркос различитим стиловима у игри, великани тениса су демонстрирали огромно поштовање један према другом. Многи њихови дуели остају у сећању навијача, не само због квалитета игре, већ и због драматичних преокрета које су направили. Ривалство између Ђоковића и Надала представља не само борбу за титуле, већ и уметност тениса на највишем нивоу.
Ђоковић и Надал одиграли су 60 званичних мечева, Новак има предност у победама са 31:29.
Симбол тениске Шпаније
Рафаел Надал рођен je 3. јуна 1986. године у Манакору, на Мајорци. Од малих ногу показивао је велику страст према спорту, а тенис је почео да игра већ у четвртој години. Ујак, Тони, некадашњи фудбалер, био му је први тренер и значајно је утицао на његов развој.
Надал ће крај каријере озваничити на Завршном турниру Дејвис купа у Малаги који се одржава од 19. до 24. новембра. Шпанија ће четвртфинални дуел играти против Холандије, а уколико дође до полуфинала играће против победника у дуелу између Немачке и Канаде.
Надал је Дејвис куп са репрезентацијом Шпаније освајао четири пута – 2004, 2009, 2011. и 2019. године.
Прва гренд слем титула, олимпијско злато и светски број један
Надал је са 19 година освојио прву гренд слем титулу на Отвореном првенству Француске (Ролан Гаросу) победивши Маријана Пуерту у финалу турнира 2005. године. Победа је озваничила почетак његове доминације на шљаци у наредне две деценије.
Поред прве гренд слем титуле у Паризу, памти се и велика борба у финалу Вимблдона против Роџера Федерера 2008. године. Многим тениским стручњацима, тај безмало петочасовни меч, најбољи је икад одигран у финалу престижног тениског такмичења. Надал је показао упорност и физичку спрему што му је уз сјајне ударце донело прву титулу на Вимблдону.
Надалова листа достигнућа је опширна, а 2008. година ће остати записана златним словима, јер је стигао и до највредније олимпијске медаље, а поред тога постао је и светски број један на АТП листи.
Златни слем и повратак у Њујорку
Освајањем Ју-Ес опена 2010. године, Надал је комплетирао све гренд слем титуле поставши најмлађи играч у Опен ери који је направио овај подвиг. Притом, Шпанац је дошао и до златног слема – све гренд слем титуле и олимпијско злато.
Након изазовног периода са повредама, Надал се тријумфално вратио освајањем Ју-Ес опена 2013. године, када је савладао Новака Ђоковића у финалу. Ова победа била је значајан повратнички тренутак у његовој каријери.
Повреде бациле сенку на блиставу каријеру
Повреде су спречиле Надала да учествује на бројним турнирима током каријере. Шпанац је прошао све, од стомачног вируса преко повреде тетива до операције слепог црева… Готово сваке године од почетка професионалне каријере 2001. године Надал је имао здравствене, телесне проблеме.
Надалова прва већа повреда догодила се када је имао 17 година, након што је пао на лакат на тренингу, због чега је био приморан да одложи деби на Ролан Гаросу.
У каснијем делу каријере имао је потешкоћа са опоравком, а претходно повредама тетива, лактова, зглобова и кукова.
Примера ради, скоро целу 2023. годину је пропустио због повреде кукова. Надал је већ тада наговестио да би то могла бити његова последња сезона.
Ривалство најбољих
Супарништво Ђоковића и Надала је најдуже у историји Опен ере, а они су једини играчи који су играли сва четири гренд слем финала узастопно у појединачној конкуренцији. Поред рекорда по броју мечева, Ђоковић и Надал су одиграли највише финала из мастерс серије.
Први сусрет ова два тенисера, који је уједно био и једини те 2006. године, одиграо се на Ролан Гаросу у четвртфиналу, где је Надал победио Ђоковића, који је одустао због повреде леђа у трећем сету, након једног сата и 54 минута игре.
Ђоковић је играч с највише победа у каријери против Надала, док је Шпанац тенисер с највише победа против Ђоковића. Србин је једини тенисер који је победио Надала у три финала на шљаци. Многи стручњаци сматрају да је Ђоковић једини који је парирао и био бољи од Надала на шљаци.
Посебно интересантан меч Надал и Ђоковић одиграли су у финалу Аустралијан опена, након пет сати и 53 минута исцрпљујуће борбе, Новак је победио резултатом 3:2 у сетовима и тако освојио пети гренд слем трофеј у каријери, трећи узастопни, те забележио седму победу заредом против Надала.
Ипак, после 60 мечева, време је дошло и на онај последњи, о коме се није ни размишљало док су тенисери били на играчком врхунцу. Међутим, последњих година, Надалова каријера је била у слободном паду, углавном због повреда, док Ђоковић истрајава у свим изазовима.
