Радомир Шапер, који би 9. децембра прославио свој 100. рођендан, посветио је цео свој живот кошарци и заувек променио игру на начин који се и данас осећа у свакој утакмици широм света.
Радомир Шапер је био члан „четворице великана” југословенске кошарке, заједно са Бориславом Станковићем, Небојшом Поповићем и Александром Николићем. Играчку каријеру градили су у клубовима Црвена звезда и Партизан, светску славу стекли су играјући за репрезентацију Југославије, све до 1953. године када су своју љубав према кошарци наставили ангажујући се у Кошаркашком савезу Југославије. Ову четворицу кошаркашких великана ујединила је визија да подигну југословенску кошарку на европски и светски ниво.
У играчким данима Шапер је био звезда на позицији бек шутера. Ван терена, стекао је докторат техничких наука и радио као професор и продекан на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду. Кошарка је, међутим, била његова права љубав.
Године 1953. Шапер је преузео председавање Техничком комисијом Кошаркашког савеза Југославије. Под његовим вођством Југославији је додељена организација Европског првенства 1961. године на коме је Југославија стигла до финала у ком је играла против моћног Совјетског Савеза. Освојено друго место било је прва кошаркашка медаља у историји земље.
Од 1956. године, Станковић и Шапер сарађивали су на развоју ОКК Београд, где су Станковић и Николић радили као тренери. Под вођством још једног члана Куће славних Фиба, Радивојем Кораћем, клуб је освојио четири титуле првака Југославије, два Купа Југославије и три пута стигао до полуфинала Евролиге.
Шапер је 1965. године изабран за председника Кошаркашког савеза Југославије, и током његовог мандата Југославија је била домаћин Светског првенства у кошарци 1970. у Љубљани, првог светског кошаркашког такмичења одржаног у Европи. Том приликом кошаркашка репрезентација Југославије освојила је титулу, прву од пет златних медаља на најзначајнијем Фибином такмичењу. Југославија је постајала кошаркашка суперсила какву данас сви памте.
Шапер је осам година водио КСЈ као председник, а затим још осам година служио као генерални секретар. Истовремено је радио и на једној од својих највећих страсти, правилима игре. Године 1972. изабран је за председника Техничке комисије Међународне кошаркашке федерације, где је служио у тој улози све до своје смрти, 26 година касније, 1998. Током деценија проведених у кошарци, Шапер је написао бројне чланке о правилима игре као један од највећих ауторитета у области. Одиграо је кључну улогу у промоцији правила кошаркашке игре, укључујући увођење нових и иновативних правила и унапређења квалитета суђења, почетак онога што данас видимо на теренима широм света.
„Мој отац је веровао у принципе, организацију, морални и етички кодекс, интегритет и скромност. Када је реч о кошарци, све је то такође важило, али изнад свега тога стајала је страст и посвећеност да ова игра надмаши све друге широм света”, истако је поводом 100 година од рођења Радомира Шапера његов син, Срђан Шапер.
Шаперов допринос развоју кошарке награђен је бројним признањима. Године 1999. постхумно је одликован Фибиним Орденом за заслуге. Међународна кошаркашка федерацијаје 2001. установила Награду „Радомир Шапер” за појединце који својим ангажманом дају изузетан допринос развоју кошаркашких правила. Као завршни омаж његовом наслеђу, Шапер је 2007. примљен у Кућу славних Фибе.
Далеко од рефлектора, Радомир Шапер надгледао је развој игре, обликујући је у спорт који данас сви познајемо и волимо.
