Након веома дуге и узбудљиве евролигашке сезоне – дошло је време за завршни чин.
Четвртфинални дуели донели су много узбуђења и чак три мајсторице у којима су гости прекинули историјски лош низ и направили изненађења која су на крају прекројила изглед завршног турнира у Берлину.
У првом полуфиналном дуелу састаће се Панатинаикос и Фенербахче, а с обзиром на то да су већ виђене варнице између навијача Фенера са једне и Атамана и Лесора са друге стране, јасно је да ће атмосфера бити поприлично наелектрисана.
Упркос великом ривалству грчке и турске екипе, други полуфинални сусрет заказан је за ударни термин. И то са разлогом.
У репризи прошлогодишњег финала састаће се Реал Мадрид и Олимпијакос. Улоге су у односу на дуел из Каунаса значајно промењене, те ће овога пута Мадриђани са ореолом фаворита покушати да се домогну трећег везаног финала.
Реал први фаворит за титулу
Од самог почетка, Реал се наметнуо као најквалитетнији састав у Евролиги, не дозволивши себи још један неубедљиво одиграни регуларни део сезоне.
Изабраници Ћуса Матеа – чије име више нико не изговара са подсмехом – везали су десет победа у првих десет мечева и јасно ставили до знања конкуренцији да су максимално мотивисани и жељни одбране титуле.
Долазак Факунда Кампаца из Црвене звезде био је једино значајно појачање Реала и очекивано се испоставио као пун погодак.
Староседеоци попут Фернадеза, Љуља и Родригеза остали су у клубу, али нису имали превелику минутажу током сезоне, како би били спремни за нови фајнал-фор.
Осим Кампаца, највећи допринос првом месту на табели и „метли“ против Басконије у четвртфиналу дали су Џанан Муса и Марио Хезоња који су одиграли и неколико историјских партија.
Пред крај регуларног дела разиграо се и Гершон Јабуселе који ће након пропуштеног фајнал-фора у Литванији због инцидента на мечу са Партизаном имати прилику да заигра на финалном турниру у Немачкој.
У току сезоне дошло је и до промене на месту стартног центра, те је Венсан Поарије одличним играма успео да истисне Валтера Тавареса из прве поставе.То је међутим само додатно унапредило Реал, у чијој се игри не осећа одсуство првог центра када се Поарије пресели на клупу.
Прву позицију на табели осигурали су неколико кола пред крај, те су имали прилике да се добро припреме за четвртфинале у ком су без икаквих проблема почистили екипу Душка Ивановића и дошли у прилику да на фајнал-фору, овога пута у улози фаворита, бране трофеј.
Одбрана од које презају сви
Многи су очекивали нови „Ел класико“ у другом полуфиналу у Берлину, након што је Реал претходне сезоне управо преко Барселоне стигао до финала и дуела са Олимпијакосом.
Међутим, грчки тим је имао другачије планове. Након веома другачије и за нијансу неуспешније сезоне у односу на прошлогодишњу, екипа Јоргоса Барцокаса је са улогом благог аутсајдера ушла у дуел са Барселоном у четвртфиналу.
Ипак, након пет веома тешких, а за гледање углавном напорних утакмица, Грци су са штитом напустили „Блауграну“ и заказили сусрет са Реалом пред који су сигурно жељни освете.
За разлику од претходне године када су као првопласирана екипа са најкориснијим играчем такмичења у својим редовима и великим очекивањима стигли у Каунас, овога пута се Олимпијакосу не дају превелике шансе за успех.
Права замена за Сашу Везенкова није пронађена, а повреде на центарским позицијама су умногоме успориле клуб из Пиреја који се поприлично намучио да дође до пете позиције на табели.
Нарочито је значајно било дуго одсуство Николе Милутинова, које је праћено константним пеховима, опоравком и малом минутажом. Међутим, његов здравствени билтен изгледа добро пред почетак фајнал-фора, те се може очекивати и нешто већа минутажа и улога за српског центра.
Разлог због ког је Олимпијакос успео да се домогне статуса једне од четири најбоље екипе у Европи лежи у сјајној одбрани, која је добро маскирала све недостатке екипе у нападу.
Предвођен дефанзивним играчем године Томасом Вокапом, Олимпијакос је готово увек профитирао од игре на кош мање и уздао се у своју одбрану. У нападу се тражио расположени појединац, а најчешће су то били Кенан, Мекисик или Вилијамс-Гос.
Питање је да ли ће то бити довољно да се заустави застрашујући Реал.
Међусобни сусрети на завршним турнирима
Узимајући у обзир величину клубова, као и број њихових успеха у претходних неколико деценија – Реал и Олимпијакос су се до сада састали само четири пута на завршним турнирима Евролиге и то сва четири пута у финалима.
Први дуел одигран је 1995. године у оквиру старог формата такмичења – Фибине Европске лиге. Тада је Реал у Сарагоси дошао до тријумфа и трофеја након сјајне партије Арвидаса Сабониса, потпомогнутом добрим издањем Џоа Арлаукаса.
Олимпијакос су на другој страни предводили Александер Волков и Франко Накић, а чланови тог тима били су и Милан Томић и Драган Тарлаћ.
На други сусрет чекало се све до 2013. године, када су у Лондону Василис Спанулис и Ејси Ло затрпали кош Мадриђана за нову титулу европског шампиона. Интересантно, три најбоља стрелца Реала на том мечу били су Љуљ, Фернандез и Родригез.
У наредна два сусрета, славио је Реал. Прво 2015. године, и то веома убедљиво, уз шутерску клинику Џејсија Керола, а након тога у већ поменутом мечу претходне сезоне.
Имао је Олимпијакос предност током већег дела меча, као и током читаве четврте четвртине, имао је и распуцаног Везенкова који је постигао 29 поена, али није било довољно.
Љуљ је поготоком у последњим тренуцима после једног веома тешког шута – на чему је изградио каријеру – донео преокрет и победу Реалу, коју у Пиреју још увек нису преболели.
Све указује на тријумф Мадриђана
Све прогнозе са правом указују на победу Реала, за коју многи верују да би могла да упадне и у категорију оних рутинских.
„Краљевски клуб“ је одиграо феноменалну сезону и већ је два пута био бољи од Олимпијакоса ове сезоне.
Са друге стране, Грци су се прописно намучили у досадашњем току такмичења, показавши значајан пад у односу на прошлогодишња издања.
Једина њихова прилика налази се у успешном преписивању тактике из мајсотрице са Барселоном, када су домаћу екипу увели у нервозу, а утакмицу у мали број поена.
Такође, очекује се да ће дворана махом бити обојена у црвено-бело, што би могло да пружи додатну енергију изабраницима Јоргоса Барцокаса који ће морати да прикажу своје најбоље издање уколико желе да се надају проласку даље.
С обзиром на повратак Милутинова и одличне партије Мустафе Фала, Реал не би требало да на центарској позицији оствари доминацију којом је до сада ломио ривале, а присуство Вокапа у одбрани значајно ће отежати посао Кампацу.
Међутим, Реал је много пута доказао да има најдубљи састав када је квалитет играча са клупе у питању, те ће за изненађење грчком тиму бити потребна савршена одбрана и врхунски проценти шута за три.
У супротном ће Реал највероватније бити други финалиста.
