Фудбалери Србије поражени су од Данске резултатом 2:0 у другом колу А дивизије Лиге нација.
Пред одлучујући меч на Евру у којем се Србија против Данске борила за пласман у нокаут фазу селектор Стојковић на конференцији за медије одржао је говор у којем је од нације тражио да верује у успех екипе.
„Оптимизам мора да постоји, оптимизам да буде присутан и ништа више. Морамо да верујемо, нема предаје, идемо до краја. Можемо да играмо са Данском, и те како можемо. Је л’ су бољи? Па, нису бољи, ја не признајем да су бољи и ја то не прихватам“, рекао је оптимистични селектор дан пре него што је екипа паковала кофере за повратак у Београд.
Два месеца касније, оптимизам коначно може да постоји, јер је подмлађена селекција Србије на првим мечевима Лиге нација играли сигурније, организованије и са више жеље, поготово што је ово први пут да већина играча игра неки дуел заједно.
„Орлови“ су у односу на раније циклусе показали доста бољу одбрану, али им сада недостаје креирање гол прилика.
У Београду је упркос отказима некада кључних играча у везном реду, али и најбољих нападача, Србија против недавно крунисаног првака Европе показала све оно што јој је недостајало у Немачкој пре само два месеца.
Екипа је деловала складно, била је покретљива и приметно је било комуницирање свих редова, како у дефанзиви тако и када се прелазило у напад. Млади играчи који су добили прилике унели су неопходну живост и пожртвованост.
Игран је једноставан фудбал, играчи су се брзо ослобађали лопте, а најбоља европска селекција није изгледала доминантно како је то било пре два месеца.
Нерешен резултат, лошији од победе, а одличан када се у обзир узме ривал дао је наду да ће екипа наставити у истом ритму.
Нешто мање од 48 сати и дуел са Данском донели су пораз, али не и доминацију Данске на терену јер се екипа поново добро бранила.
У младој селекцији „орлова“ је и против скандинавске екипе испољена жеља за позитивним исходом. Играчи су дали све од себе и то се видело по њиховим реакцијама после сваког доброг одрађеног дефанзивног задатка којим су подизали енергију.
Поново је нажалост недостајала нека створена прилика којом би се угрозио гол домаћина. Сем неколико самосталних продора Бирманчевића и корнера када је лопта погодила Лукића у ногу средином другог дела Србија офанзивно ништа није показала.
Највише је фалило додавање којим би Самарџић и Лукић упослили нападаче јер скоро да размена лопти на те две позиције није постојала.
Са друге стране, ни домаћин се није надиграо фудбала, али пише три битна бода после којих ће бити на првој позицији на табели.
Дански голови нису дошли после ситуација у којима је Србија била изиграна. Први гол је дошао после грешке младог Косте Недељковића којем су ови мечеви вероватно донели доста искуства за будући период.
Гол Полсена, уједно и последњи на мечу нешто је што се не брани и што се виђа јако ретко. „Маказице“ које је захватио биле су неодбрањиве за одличног Рајковића, а неочекивани шут нападача Данске нису успели да зауставе ни Павловић ни Лукић који су га чували.
Србија је у последњих пет такмичарских мечева играла доста бољу одбрану, примила је четири гола што је велики помак у односу на раније периоде, али је и дала само један.
Током читавог лета, голман Рајковић, Павловић и Миленковић били су најистакнутији играчи екипе, ако се посматрају само догађаји на терену, док је улога голгетера Митровића и Влаховића изостала.
Најбољи стрелци Србије у последњим годинама нису били у саставу што се вероватно додатно одразило на игру, па је очекивати да се напредак и у голгетерском смислу ослика већ у наредним мечевима који се играју у октобру против Шпаније у гостима и Швајцарске у Београду.
