Бацање Ифеа Лундберга за лопту која ван домашаја бежи у аут на 15 секунди до краја меча са Макабијем у „Пиониру“ при резултату 91:79 за формалне госте унело је ерупцију одушевљења, оптимизма и ентузијазма код навијача Партизана. Од тог момента Партизан ниже шест пораза и ставља себе у изузетно тешку ситуацију.
Креаторе су заменили ратници. Жртовала се финеса зарад борбе. Жар и зној су често узалудни ако се не игра паметно и не користе прилике за тријумф. Уз свe подразумевање неопходног дужег периода уигравања потпуно реконструисаног тима, не може се остати равнодушан при погледу на табелу Евролиге.
После врхунског дуплог кола у Београду где су „гробари“ обрадовани лаганом победом на отварању против Бајерна и потом славља у „Пиониру“ над Макабијем, Партизан је са егала 2-2 пао на 2-8. Виртусу су поклонили прву од тек две победе у сезони. Монако и Олимпија Mилано су у „Арени“ уписали прво славље као гости ове сезоне. Париз је на свом терену продужио низ на четири победе, сензационално се наметнувши у плеј-оф кандидате. Фенербахче је остварио најубедљивији тријумф у још активном низу. Барселона се по други пут вратила из Београда славећи, са Кевином Пантером који је потврдио фантастичну форму.
Одређене мањкавости су видљиве у редовима црно-белих, пре свега у нападу, хијерархији и поузданости појединаца. Ствари које морају да се реше и дугорочно, а и краткорочно за „вечити дерби“.
Надмоћ у рекету
Са 30,8 скокова по мечу, Партизан је при дну Евролиге у тој категорији. Једини лошији је Виртус за 0,3. Ни 10,5 скокова у нападу, што је на нивоу просека лиге, не олакшава тег у виду тек 20,4 дефанзивних скокова, који вуче црно-беле на доле. Ривали после сваког свог шута просечно хватају 11,1 скок, односно 35,4 посто из тих ситуација. Партизан је по томе у негативних топ пет.
У победи над Макабијем су допустили чак 19 офанзивних скокова, дакле 19 нових поседа противнику. У случају да вам дођу Таварес и Ибака, па и да се слегне раменима, али је заграђивање и допринос свих играча, не само високих, озбиљан недостатак.
Додуше, то је због доктрине преузимања у пик енд рол ситуацијама, где онда Тајрик Џонс, Брендан Дејвис, Алексеј Покушевски и Исак Бонга остаjу даље од коша. Али, није баш да други тим сваки напад заврши шутем после преузимања. Како очекивати прилику да даш кош, ако је допустиш ривалу?
Ко је прави лидер међу плејмејкерима?
Партизан је за квалификационе прозоре дао два играча, Балшу Копривицу за Србију и Ифеа Лундберга као најбољег играча Данске. Лундбергово привремено одсуство даће „одрешене руке“ Карлику Џонсу, али ће се Данац свакако вратити и самим тим ће и проблем расподеле одговоности и минутаже два носиоца на позицији организатора игре поново бити на дневном реду.
Карлик Џонс и Ифе Лундберг стекли су добре репутације на различите начине. Лидер омиљеног тима из „трећег света“ Џонс је бриљирао у међународним такмичењима, предводивши Јужни Судан, са трипл-даблом против САД као својим мајсториским потписом.
Лундберг се врло дугим путем, преко Зјелоне Горе и ЦСКА домогао до Виртуса, где је решавао утакмице, што је и Партизан осетио на својој кожи.
С једне стране је омалени врсни стрелац и асистент меког додира око обруча, пристојног шута и знања за правовремена програвања, а са друге Данац са афинитетом ка неизвесним завршницама. Карлику фали врхунских партија у победама. Против Реала се надавао поена кад је резултат већ био решен, а праву класу показао је против Париза са 20 поена и 10 асистенција. Штавише и против Барселоне је завршио као најефикаснији играч екипе са 17 поена.
Ифе је својим тројкама доводио тим до предности у последњим минутима и против Монака и против Виртуса, са пет нанизаних бацања је спустио Партизан на минус један против Барселоне, али то није било довољно. Имао је и моменте срљања на центре и ужасно тешких шутева, што се прашта јер је узео лопту кад је осталима „врућ кромпир“.
За минут више на терену, Карлик бележи четири поена и две асистенције више од Ифеа. Лундберг је чвршће грађе, па самим тим је кориснији у одбрани.
Као да постоји динамика у којој Џонс својим талентом и креацијом производи поене током самог меча, док је Лундберг задужен за завршнице. Још се то назире, а од устаљеног правила га деле победе управо после драматичких завршетака. Овако, обојица остају заборављени и само белешка у статистици и „плеј бај плеј“ праћењу.
Бонга и Ниликина „охладили руке“
До меча са Виртусом су Исак Бонга и Френк Ниликина били најпоузданији шутери Партизана за дистанце. Убацивали би на нивоу 2/3, 3/4, казнивши сваку отворену позицију. Шут је у кошарци релативна категорија. Потребно је енормно много рада на константности тог елемента, ретки су они са Божјим даром у прстима. Бонга и Ниликина су играчи улоге са циљем да се казне отворене прилике. Чим су екипе увиделе одакле прети додатна опасност, број шутева и нарочито процента погодака је пао.
Екипе сада у одбрани брзо ротирају и искачу ка Бонги, онемогућивши му безбрижан избачај са почетка сезоне. Да подсетимо да је на 30 секунди до краја сусрета са Монаком био потпуно сам на својој омиљеној позицији у углу и да није убацио шут за вођство Партизана 76:74, већ је кошем Џејмса на другој страни на семафору стајало 73:76, чиме је сусрет и преломљен. Против Олимпије је казнио јеан пропуст и ту је стао.
Ниликину је „ер бол“ против Виртуса навео на мисију доказивања која не показује резултате. Против Париза и Барселоне погоди кад треба да се ухвати прикључак, па опет пропусти прилику за завршни ударац. У „Граду светлости“, па и сусрету са Арманијем, тврдоглаво је покушавао од краја треће деонице да убаци нешто са дистанце. Просто и једноставно – не иде.
Кочница уместо јуриша
Најатрактивнији потез играча Партизана против Барселоне засигурно је украдена лопта и закуцавање Тајрика Џонса у првој деоници. Ког претходног закуцавања Партизана у контри ког се сећате? Вероватно оног промашеног Вање Маринковића против Париза.
Екипа са епитетом енергичне, атлетски потентне, ваљало би да да чешће „лети“ ка супротном кошу. Бонга, Покушевски, Нилиника, Браун, оба Џонса, Маринковић…Имена која гарантују „шоутајм“ својом брзином, одразом, распоном руку и експлозивношћу. Уместо тога се ретки контранапади завршавају тешким полагањима, приликом којих се лопта једва намоли да прође кроз мрежицу.
Једини нижи „пејс“ (број поседа 48 минута) од Партизана има Жалгирис у Евролиги.
Позициони напад
У сфери позиционог напада Партизан нема поуздане прве, друге, па и треће опције. Шут са дистанце је неконстантан, проток лопте повремен, игра под кошем је сведена на енергију и скок Тајрика Џонса, пик енд рол куд и камо прође.
Пик енд рол сарадње Карлика и Тајрика у Паризу биле су редак пример решења којима можеш изнова и изнова да се враћаш. Полако се прелази са Бонгиних отворених шутева на Карликов врсан продор као главни адут у нападу. Но, то је била и намера у селекцији током летошњег прелазног рока. Одбрана пре напада.
Ретки су мечеви у којима црно-бели немају период „суше“. У последњој деоници у Мадриду пет минута није дат кош из игре, на шта Реал одговара са 15 у низу. У реду, то је Реал, прогледаћемо кроз прсте. На отварању дуела са Макабијем допуштају низ од девет поена ривалу. Виртус у завршном периоду у препуној „Арени“ имао серију од осам поена. Поведе се у Паризу 7:2 и крене интервал од шест минута без поена, па и у другој деоници нових пет минута слабе нападачке продукције са тек једном убаченом тројком. Потом и завршнице друге деонице против Барселоне и Арманија.
Партизану се понављају тендеције претходне три сезоне допуштања серија противнику и потом сустизања заостатка. Успевало је у сезони 2022/23, али све мање и мање.
ВИС „Шта са нама ваља чинити“
По склапању новог тима, као и у претходној гарнитури, јасно је да неће сви давати под 20 поена или имати дабл-дабл просеке. Предуга сезона са редовна два фронта, европским и регионалним, изискује дуг списак играча код свих учесника Евролиге, па и Партизана. И поред свега тога, да ли се заиста увиђа конкретна улога Двејна Вашингтона и Ајзее Мајка?
Вашингтонов приказани шутерски потенцијал у АБА лиги спласнуо је по повратку из Америке, као уосталом и минутажа. Ајзеа Мајк је доведен као најбољи крилни центар Еврокупа, па је пропустио период припрема због повреде. Тренутно стање је да овај тандем служи за мечеве АБА лиге у ком се одмарају носиоци. Двејн и Ајзеа се прилагођавају на Евролигу, свако на свој начин. Један је постао сувишан у НБА, а други се суочава са вишим нивоом игре. Није им лако, сигурно се труде да допринесу на било који начин, али очигледно каскају за осталима. А ти остали каскају, опет, за остатком Евролиге.
За њих још постоје аргументи одбране. За Дејвиса и Брауна, слабије. Брендан Дејвис је слетео у Београд са најбогатијом евролигашком биографијом. Показао је у првом колу шта може док је мотивисан, да би нагло попустио. Учинак под кошем, а и са дистанце, све је мањи. Не улази у контакт, слабо брани пик енд рол и све је мање на паркету. Шта више, публика му је на мечу са Барсом тапшала после пар офанзивних скокова као да је јуниор жељан подршке.
Став Стерлинга Брауна на моменте подсећа на Шабаза Нејпира у Звезди прошле сезоне. Поседује грађу, распон руку, технику, шут, али све иде прелагано до нивоа потпуне ноншаланције. У једине две победе Партизана је управо он био најефикаснији играч, убацивши укупно 42 поена у дуплом колу. Да ли је бившег саиграча Јаниса Адертокумба у Баксима размазила Алба или је нешто друго у питању? Свакако, не изгледа добро.
На мечу са Олимпијом показали су шта могу кад су потпуно фокусирани, завршивши са по 17 поена. Да ли је то позитивни изузетак или тек меч покретач успоне форме?
Постоји много знакова питања, прегршт неразјашњених улога и већ сада све мање времена. Навијачи Партизана верују Жељку Обрадовићу, а на њему је да решава ставку по ставку. Црно-бели могу да се уздају у додатну мотивацију, растерећеност улоге фаворита и веру да је управо „вечити дерби“ тај који ће преокренути читаву сезону.
