Новинар РТС-а који је био у Француској, Радивој Мароевић изјавио је да је невероватно што је 20 хиљада људи пратило ватерполо у Паризу.
„Не можете да замислите 20,000 људи на пливалишту. Ово је стадион у којем и Нантер игра рагби, он је уз чудесне скеле преграђен, претворен је у привалиште и било је крцато“, рекао је новинар РТС-а.
Сматра да је преломни тренутак на турниру био гол Јакшића Грцима у четвртфиналу.
„И у Токију и сада су у четвртфинале ушли као четвртфинална екипа, једва, а онда су одједном експлодирали. Меч против Грчке је био кључан где су голом у последњој секунди изборили финале а потом су и Хрватску и Америку прегазили. Са одбрамбене тачке гледишта то су биле невероватне утакмице“, закључио је Раде Мароевић.
Како је то изгледало из угла ветерполиста испричао је репрезентативац Србије Немања Убовић.
„Мало сам уморан, што од пута, што од славља, али то су лепе ствари па сада сабирам утиске са породицом и пријатељима и то је најлепше. Рекао сам да ме базен неће видети неко време, али то је 10 дана, нећу имати много времена за одмор јер ускоро почиње сезона. Живот спортисте је у неку руку окрутан. Ово јесте прелепо, али морамо се окренути обавезама у клубу и другим изазовима“, рекао је Убовић, златни олимпијац.
Породице знају колико је тешко када се спортисти припремају за велика такмичења, а и саме припреме су више него тешке.
„Најбоље да питате моју жену колико породица трпи. Припрема за овакво такмичење изискује велики фокус, морамо и ми бити изоловани и фокусирани само на то у базену. Када нам проради инат да будемо на врху ми заборавимо и на све недаће, не желимо да их показујемо само се спремимо на освајање титула. Имали смо ситуације када смо лети тренирали на великим врућинама и то је заиста тешко“, истакао је шампион олимпијског турнира у ватерполу.
Ватерполисти због ниских примања често одустају од бављења овим спортом, али Немања због балкона упорно наставља да се бави спортом.
„Примања у ватерполу нису велика и због тога људи одустају од ватерпола. Неко се посвети школовању, неко послу, неко оде у Америку на колеџ. Ја сам почео да тренирам као мали, на Ташмајдану сам читав живот. Увек сам гледао старије колеге како освајају титуле и долазе на балкон, и ја сам то хтео, то ме је водило да останем у спорту. Кад год неком причам како је било на балкону, увек се најежим, када видим да смо тим људима донели радост, буде ми топло око срца“, закључио је Убовић.
