Репрезентација Србије у финале Европског првенства улази као једна од најуспешнијих селекција у историји ватерпола, са богатом традицијом, али и снажним мотивом да се после осам година паузе врати на европски трон.
Невероватна серија од девет узастопних пласмана на победничко постоље прекинута је у Будимпешти 2020. године, када је у четвртфиналу поражена од Шпаније након пенала и такмичење завршили на петом месту. До тада је Србија освојила седам од претходних девет европских шампионата, а од повратка на сцену 1997. године чак десет пута је била међу освајачима медаља.
Након Будимпеште уследио је тежак период. Пораз од Француске у плеј-офу на Европском првенству у Сплиту донео је девето место, најслабији резултат у историји националног тима, док је две године касније елиминација од Мађарске после пенала у четвртфиналу спречила Србију да се врати међу четири најбоље. Тако је Србија три узастопна европска првенства остала без пласмана у завршницу.
Историја српског ватерпола, започета још у време Југославије, исписана је бројним медаљама и великим трофејима. Од првог наступа на Европском првенству 1934. године, преко олимпијских злата и светских титула, Србија је изградила статус светске силе, који је посебно учвршћен почетком 21. века.
Од 2000. године уследила је једна од најдоминантнијих ера у историји овог спорта. Србија је освајала олимпијске, светске и европске титуле, бележила дуге низове без пораза и подигла укупно 25 златних медаља на највећим такмичењима. Златна серија крунисана је олимпијским златом у Рију 2016. године, након чега је уследио постепени пад резултата услед смене генерација.
Ипак, и у периоду без европских и светских медаља, једна константа остала је непромењена – олимпијска доминација. Освајањем злата у Паризу 2024. године, Србија је стигла до треће узастопне олимпијске титуле и изједначила историјски успех Мађарске.
