Може да буде, а не мора да значи, односно не мора да значи, а може да буде. Најједноставније речено – све је могуће.
„Заре игра, не се знаје“ је чувена лесковачка изрека коју је написао и од заборава сачувао новинар, писац и хроничар Сава Димитријевић, настала је 1952. године на утакмици Власина – Дубочица. Историјску реченицу изговорио је Мика Лудајка, Заретов отац, пркосећи навијачима Власине.
„Ова узречица и Заре, не би постојали да није било игралишта, јер Лесковац никада није имао стадион. Лесковац је имао игралишта, људи су то користили, служило им је то за сусретање, да буду зајдно и да се друже“, наводи Сава Димитријевић.
Светозара Зарета Трајковића су Лесковчани изузетно ценили, а он је у ретким изјавама увек истицао тимски дух и његов клуб Дубочицу.
„Сваки фудбалер је имао своје особине и када се то прикупи, то се дода мени, ја искористим“, истакао је у једном интервјуу популарни Заре Трајковић.
Заре би данас сигурно био поносан на свој Лесковац и своју Дубочицу, као и на навијачке слогане: „Због тебе се збрамо“, С тебе где год, макар и без бод“.
Против Бугарске у недељу, 19. новембра, све ће стати у једну поруку – некад Заре, а данас „Митар игра, не се знаје“.