Када је Звезда почетком године завршила учешће у првој фази Лиге шампиона са две победе и шест пораза, у клубу су били релативно задовољни услед самог пласмана и чињенице да се нису обрукали међу елитом.
За нешто више је недостајало искуства, говорили су из недеље у недељу, уверени у чврстину изливеног темеља, који је Звезду требало да учини редовним учесником Лиге шампиона.
Међутим, засићени звезданим фудбалским небом које могу да посматрају само са земље, без да се вину у ваздух, навијачи су почели да се питају да ли би било боље спустити се, макар накратко, степеницу ниже.
Боде Глимт је, видите, стигао до полуфинала Лиге Европе, а Звезда је баш Норвежане избацила у квалификацијама за Лигу шампиона. Математика је дакле јасна. Од завршнице Суперлиге Србије занимљивија су тако била теоретисања о потенцијалном Звездином домету у некадашњем Купу Уефа и присећању на 1979. годину, Пижона, Шестића, Савића и црно-беле „ждребце“ из Менхенгладбаха.
Управи клуба пак те идеје нису били занимљивије. Децидирано је Звездан Терзић гостујући на РТС-у пред почетак квалификација изјавио да је за клуб најважнији пласман у Лигу шампиона, чији бенефити сежу даље од новца, иако би црвено-бели свакако били конкурентнији у Лиги Европе. Био је делимично у праву.
Пафос је испунио жељу онима који су се уморили од европских пораза и пружио Звезди шансу да се опроба међу себи равнима, како то наоко делује када се прелети листа учесника другоразредног европског такмичења.
Не чине Лигу Европе међутим само скандинавски, источније-европски и егзотични клубови чија имена тешко прелазе преко језика, а играчи ни на прво, али ни друго читање не уливају страх. Осим тога што су и такви тимови одавно почели да „играју фудбал“, заборавља се колико је заправо тешко доћи до Лиге шампиона, чак и откако се проширила.
У Лиги Европе, рачунајући Звезду, наступа седам бивших правака Европе, међу којима је и двоструки освајач Нотингем форест. Ту су екипе из „лига петице“ чије резерве зарађују колико и Марко Арнаутовић, шампиони земаља које имају много квалитетнија првенства од Суперлиге и тимови код којих нико не жели да гостује.
На реми са шампионом Шкотске у Београду надовезао се пораз од двоструког освајача Лиге шампиона и Лиге Европе. Милојевић је после утакмице у први план ставио јефтино примљене голове, што је реприза минимум шест изјава из претходне сезоне. Очигледно је да екипа са репрезентативцима, играчима који имају десетине европских утакмица и проседком од скоро 28 година није сазрела.
Гледајући распоред, ситуација не изгледа обећавајуће. Следи ново гостовање у Португалији, овога пута у Браги, која је рутински савладала Селтик у гостима и има максималних шест бодова. Две победе има и Лил, који у четвртом колу стиже на стадион „Рајко Митић“ и већ тада би могла да се расплете Звездина судбина.
Времена за поправни још увек има, што је једна од чари новог формата, али ће бити неопходно да се црвено-бели после репрезентативне паузе појаве пре свега концентрисани и спремни да се боре за сваки бод.
Иначе ће, додуше иронично, бити покренута дискусија о квалитету Лиге конференција.
