Италија је поред Србије, Грчке, Мађарске, Хрватске и Шпаније светска ватерполо сила. Прво Европско првенство играла је 1938. године, а у наредних 29 наступа само седам пута није завршила међу пет најбољих.
На победничком постољу нашла се 11 пута (три злата, два сребра и седам бронзи): титуле је освајала 1947, 1993. и 1995, вицешампион била 2001. и 2010, док је бронзе освајала 1954, 1977, 1987, 1989, 1999, 2014. и на последњем издању 2024. године.
У последњих 17 наступа, почев од 1987, Италијани су само шест пута остали без пласмана у полуфинале (1997, 2003, 2006, 2008, 2016. и 2020). Наступ 2003. године био је њихов најлошији у историји, када је заузела девето место.
Италија је остварила изузетне резултате и на светској сцени: олимпијски шампиони били су 1948, 1960. и 1992. године, светске титуле освајали су 1978, 1994, 2011. и у Гвангџуу 2019, док су у финалима Светског првенства поражени након петераца од Шпаније 2022. у Будимпешти, а затим и од Хрватске 2024. у Дохи.
На Олимпијским играма освојили су и сребра 1976. и 2012, као и бронзе 1952, 1996. и 2016. На Светским првенствима имају сребра из 1986, 2003, 2022. и 2024, као и бронзу из 1975. Освојили су и Светски куп 1993, као и свој први трофеј у Светској лиги 2022. године.
Од повратка Алесандра Кампање из Грчке и његовог другог мандата на клупи националног тима (током првог мандата Италија је била вицешампион Европе и четвртопласирана на Светском првенству 2001), Италијани су кренули у снажан континуитет успеха почев од 2010. године.
Укупно на 31 великом такмичењу Италија је чак 23 пута стизала до полуфинала, изузеци су били Европско првенство и Олимпијске игре 2020. године, али су се већ 2022. вратили на велика врата освајањем сребра на Светском првенству и злата у Светској лиги.
