Светским златом је српском спорту донела прву квоту за Олимпијске игре у Лос Анђелесу. У свакој олимпијској дисциплини на планетарном шампионату у Дохи су доступне по три квоте.
Стојадиновићева је била трећа у квалификацијама, а током читавог финала је држала позицију при врху – међу најбоље три.
Злато Александре је трећа медаља за српско и југословенско стрејаштво у троставу за сениорке у историји првенстава света, после сребра Десанке Перовић у Финиксу 1970. и бронзе екипе – Ивана Максимовић, Андреа Арсовић, Лидија Михајловић, у Минхену 2010. године.
Улазницу за финале обезбедила са трећег места у квалификацијама. Погодила је 593 круга, један мање од државног рекорда који од 2023. држи Теодора Вукојевић. Прецизније од наше репрезентативке биле су искусна Британка Сенејд Мекинтош и светска првакиња из Каира 2025. Јанет Хег Дуештад.
Александра је одлично почела финале. У првих десет хитаца из клечечег става је била најпрецизнија. Скупила је 103 круга, а на другом месту, са 0,7 кругова заостатка пратила ју је Јапанка Мисаки Нобата.
Током лежећег става прву позицију је преузела Хана Им из Јужне Кореје, али наша репрезентативка је била тик иза ње са само два десета дела круга мање. Близу су биле и Дуештадова на трећем, Мекинтошова на четвртом месту, али и остале такмичарке су и даље имале шансе за висок пласман.
Почетком последњег, стојећег става, српска такмичарка се вратила на челну позицију, али потом ју је престигла Дуештадова. Међутим, један велики кикс Норвежанке у 12. хицу стојећег става је Стојадиновићевој дао шансу да се попне на прво место, а Александра је то и искористила.
Убрзо је изгубила челну позицију, али је чврсто држала друго место. Пред последњи, 35. хитац, српска репрезентативка је на другој позицији имала 0,6 кругова слабији резултат од водеће Корејке Сехе Ох. Потом је уследио нови преокрет. Стојадиновићева је погодила 10,0, а Корејка 8,7 кругова и наша репрезентативка је постала шампионка планете.
