На стадиону „Астека“ у Мексико Ситију, пред 114.580 гледалаца, одиграна је утакмица која је превазишла оквире спорта.
Четири године након сукоба око Фокландских (Малвинских) острва, тензија између две нације била је на врхунцу, а фудбалски терен постао је позорница за дуел са огромним политичким набојем.
Аргентина, предвођена Дијегом Марадоном, тражила је више од пласмана у полуфинале – тражила је симболичну освету против Енглеза.
Освета за Малвине на фудбалском терену
Ривалство Енглеске и Аргентине имало је дубоке корене, још од Светског првенства 1966. и меча у којем је енглески селектор Алф Ремзи аргентинске играче назвао „животињама“.
Ипак, Фокландски рат из 1982. дао је дуелу у Мексику потпуно нову димензију. За Аргентинце, победа над Енглеском постала је национални императив. Бивши репрезентативац Роберто Перфумо је то потврдио.
„Победити Енглеску 1986. било је довољно. Освајање Светског првенства било је секундарно“, изјавио је Перфумо.
Сам Марадона је након утакмице признао тежину тренутка.
„Иако смо пре меча говорили да фудбал нема везе са ратом за Малвине, знали смо да су тамо убили много аргентинских дечака, као птичице. И ово је била освета“, рекао је Марадона.
„Мало главом, а мало Божјом руком“
У 51. минуту, након првог полувремена без голова, виђен је један од најконтроверзнијих погодака у историји фудбала.
Марадона је започео напад, а након неспретне интервенције енглеског везисте Стива Хоџа, лопта је у високом луку полетела ка голу. У дуелу са голманом Питером Шилтоном, иако знатно нижи, аргентински капитен је скочио и левом руком ударио лопту и послао је у мрежу.
Туниски судија Али Бин Насер није видео прекршај и признао је гол.
„Чекао сам да ме саиграчи загрле, а нико није долазио. Рекао сам им: ‘Дођите да ме загрлите, или судија неће признати гол'“, открио је Марадона касније.
Он је после меча тај тренутак описао чувеном реченицом, рекавши да је гол постигнут „мало главом Марадоне, а мало Божјом руком“. Та изјава дала је голу надимак по којем је остао упамћен. У аутобиографији је додао:
„Било је то као да смо Енглезима украли новчаник.“
Слалом за вечност и „Гол века“
Док се свет још расправљао о његовом трику, Марадона је само четири минута касније показао другу страну свог фудбалског бића – чисту генијалност.
Примио је лопту на својој половини и у незадрживом трку дугом 60 метара, који је трајао десет секунди, предриблао петорицу енглеских играча: Питера Бардслија, Питера Рида, Терија Фенвика и два пута Терија Бучера.
На крају је заобишао и голмана Питера Шилтона и послао лопту у мрежу за 2:0. Тај погодак је 2002. године у ФИФА анкети проглашен за „Гол века“. О том потезу, Марадона је одао признање и Енглезима.
„Мислим да то не бих могао да урадим ни против једне друге екипе, јер би ме срушили. Они су вероватно најплеменитији на свету“, изјавио је.
Француски лист „Екип“ га је након меча описао као „пола анђела, пола ђавола“.
Дресови са мексичке пијаце у историју
Иначе, занимљиво је да је Аргентина у историјском мечу против Енглеске играла у дресовима купљеним на једној пијаци у Мексико Ситију.
После победе над Уругвајем 1:0 у осмини финала, селектор „гаучоса“ Карлос Билардо је веровао да ће тамни памучни дресови бити превише неудобни за играње по мексичкој врућини.
Билардо је тражио од произвођача да добију светлију верзију резервних дресова, али је у тако кратком року то било немогуће. Зато је члан његовог стручног штаба Рубен Москела неколико дана пре меча отишао да претражи локалне пијаце, и на једној таквој је нашао два различита плава дреса.
Били су неодлучни који да изаберу све док се, прича каже, није појавио Марадона. „Овај дрес је леп. Победићемо Енглеску у њему“, рекао је тада Марадона.
Москела се вратио у продавницу и купио 38 таквих дресова, а потом је уследило брзо пришивање грба Фудбалског савеза Аргентине, као и лепљење сребрних бројева на леђима. Управо у тимимпровизованим дресовима су Марадона и другови дошли до велике победе.
Завршница и наслеђе које траје
До краја четвртфиналног сусрета, Енглеска је успела само да смањи заостатак голом Гарија Линекера у 81. минуту, који је турнир завршио као најбољи стрелац.
Аргентина је сачувала предност и пласирала се у полуфинале, где је била боља и од Белгије. На крају је у великом финалу савладала Западну Немачку 3:2 и освојила другу титулу првака света.
Меч из 1986. остао је симбол Марадонине каријере – спој преваре и божанског талента. Као омаж „Голу века“, испред стадиона „Астека“ подигнута је статуа.
Дрес који је Марадона носио на тој утакмици, а који је након меча разменио са Стивом Хоџом, продат је 2022. на аукцији за рекордних 7,1 милион фунти, потврђујући бесмртност тренутка који је дефинисао једну еру фудбала.