Пораз од Аргентинца Маријана Навонеа у првом колу Ју-Ес опена за Новака је имао последицу и ван терена – са петог је пао на 12. место АТП листе.
Тиме је прекинут низ који је трајао готово 24 године – током сваке од тих недеља бар један члан „велике тројке“ био је међу десет најбољих тенисера.
Феномен „велике тројке“ огледа се и у чињеници да су сва три члана истовремено боравила у топ 10 током два дуга периода. Први је трајао скоро пуних десет година, односно 503 узастопне недеље.
Почео је уласком Ђоковића у елиту 2007, а завршио се првим изласком Федерера 2016. године.
Други период заједничког боравка у врху догодио се између 2018. и 2021. године, када је Федерер дефинитивно напустио елитно друштво због проблема са повредама.
Укупно су, са прекидима, Ђоковић, Надал и Федерер провели 673 недеље заједно међу десет најбољих тенисера света, што је еквивалент од скоро 13 година.
Последња листа без Ђоковића, Федерера и Надала у првих десет на АТП листи објављена је 7. октобра 2002.
Већ наредне недеље у то друштво ушао је Федерер. Придружио му се Надал 2005, а Ђоковић 2007. године.
Овај податак сведочи о изузетној доминацији тројице тенисера који се убрајају међу највеће у историји свог спорта, али и међу највеће спортисте свих времена.
Трајање те доминације још је упечатљивије од њиховог заједничког учинка од 66 гренд слем титула – Ђоковић је освојио 24, Надал 22, а Федерер 20.
Скоро четврт века смењивали су се на највећим турнирима, али су се истовремено смењивале и генерације играча које су покушавале да их потисну из врха.
Федерер је завршио каријеру 2022, а Надал 2024. године.
Ђоковић је тако остао последњи активни члан тројке и последњи који је одржавао њен непрекидан низ међу првих десет тенисера на листи.
Такав низ превазилази оквире тениске статистике. Ђоковић, Федерер и Надал показали су да освајање трофеја није једино мерило величине – подједнако је важно остати у врху док се смењују ривали и читаве генерације.
Његов пад на 12. место зато јесте важан статистички тренутак, али сам по себи не значи крај његове каријере нити искључује повратак у врх.
Промена на листи показује колико је конкуренција постала већа и јача. На њеном челу су Јаник Синер, Александер Зверев и Карлос Алкараз, док се Бен Шелтон после пласмана у финале Ју-Ес опена попео на четврто место.
Зверев је у Њујорку освојио титулу победом над Шелтоном, што је још један показатељ да борба за највеће трофеје више није везана само за имена која су обележила претходне две деценије.
За Ђоковића је ово пад на листи, а за историју тениса, прва недеља после готово 24 године у којој у првих десет тенисера света нема Роџера, Рафе и Новака.
