Новак Ђоковић није успео да се пласира у своје 39. гренд слем финале, пошто је у полуфиналу Вимблдона поражен од Јаника Синера са 3:0.
Српски тенисер је на конференцији за медије после меча рекао да 25. гренд слем трофеј није ултимативни циљ и да ствари треба ставити у праву перспективу.
„Људи и медији ме оптерећују. Разумем да хоће да освојим тај 25. гренд слем. И ја желим, али то није ултимативни циљ. Дајте да ставимо ствари у перспективу. Мало је почело то да ме нервира. Стављају ми тег као да није довољно 24 него мора 25. Није довољно 100 турнира него мора 200. Није довољно 400 недеља на првом месту него мора 1000. Хајде мало да се радујемо због онога што је постигнуто, да будемо мало скромнији, реални и захвални. Мука ми је више да причам када ће доћи 25. Можда неће доћи никад. И шта сад? Је л’ то неуспешна каријера онда?“, рекао је Ђоковић.
Истакао је да је увек циљ да се што боље спреми и игра најбољи тенис на гренд слемовима.
„То сам понављао као канаринац хиљаду пута у каријери. Историја мојих резултата на гренд слемовима довољно говори о томе колико ми значе и колико сам добар тенис играо на њима. Могао сам да совојим још сигурно пет гренд слемопва у тим финалима где сам имао мечеве у рукама, али сам могао и да изгубим пет где сам добијао неке немогуће мечеве. То је све спорт и живот. Колико ће све ово да траје за мене, ја у овом тренутку не знам“, нагласио је српски тенисер.
Истакао је да би волео да људи поштују његов избор и да га не притискају питањима када ће да се повуче или када ће тај 25. гренд слем.
„Захвалан бих био да се поштује мој простор, моје време, моје одлуке. Када дође, доћи ће. Има више разлога за славље него за туговање“, рекао је Ђоковић.
Напоменуо је да људи увек од њега очекују да буде најспремнији, али да је то немогуће.
„Могуће је да увек даш од себе све да будеш спреман колико можеш под датим околностима, али те околности, поготово у последњих неколико година, за мене се често мењају. Сваки дан доноси неки нови изазов са којим морам да се суочим. Најтеже ми је да прихватим ту реалност. Један дан одиграм феноменално на тренингу или на мечу, следећег дана као да нисам у својој кожи, као да сам потпуно други човек. Биолошки се ваљда неке ствари тако дешавају“, рекао је Ђоковић.
Истакао је да је изворна мотивација ту, јер је повезана са страшћу коју осећа према тенису, и да има жељу да изађе на терен, али да постоји и такмичарска мотивација која мора да буде присутна.
„Она захтева максималну посвећеност тренинг недељама, припремним периодима, где заједно са тимом пуно жртвујеш и неке ствари ускраћујеш да би довео себе до жељеног нивоа спремности. То су моји избори и ја свесно доносим те одлуке јер и даље волим осећај на терену, али није то као што је некада било. Тешко је мени са свим искуством и постигнутим да прихватим и освестим на терену да ми толико опадне ниво игре. Ја антиципирам, знам где ће лоптица да иде, али тело је успорено. Осећаш као да си стално за пола корака спорији од овога преко пута мреже и то те излуђује“, објаснио је српски тенисер.
