Фифа је званично објавила листу кампова за све тимове који ће учествовати на Мундијалу, који почиње 11. јуна 2026. године у Сједињеним Америчким Државама, Мексику и Канади.
Највећу пажњу привукла је одлука Фудбалског савеза Ирана да свој камп премести из америчког града Тусона у Тихуану, мексички град на самој граници са САД.
Ова промена уследила је након што је Фудбалски савез Ирана изразио забринутост због потенцијалних потешкоћа у добијању америчких виза за делегацију, укључујући играче и стручни штаб.
Фифа је, након неколико састанака са организаторима и представницима иранског савеза, одобрила овај захтев. Председник Фудбалског савеза Ирана, Мехди Таџ, потврдио је да је одлука донета из логистичких и административних разлога.
„Са овом променом, проблем са визама биће у великој мери решен“, рекао је Таџ за званични сајт иранске федерације, а преноси шпанска Марка.
Одлука је донета и услед повишених безбедносних брига и геополитичких тензија између САД и Ирана. Смештањем кампа у Тихуану, која се налази у мексичкој држави Доња Калифорнија, ирански тим ће моћи да улази на територију САД само за одигравање утакмица, чиме се минимизира време проведено у тој земљи.
Влада Мексика, на челу са председницом Клаудијом Шајнбаум, потврдила је да је дала сагласност за смештај иранске репрезентације.
Логистички изазови и распоред тимова
Светско првенство 2026. године биће прво у историји са 48 тимова и три земље домаћина, што представља јединствен логистички изазов. Тимови ће се суочити са путовањима, различитим временским зонама и климатским условима.
Иран није једина репрезентација која ће бити смештена у једној, а играти утакмице у другој земљи домаћину.
Од укупно 48 селекција, чак 39 ће бити смештено у Сједињеним Америчким Државама. Седам репрезентација биће смештено у Мексику, док ће две имати кампове у Канади.
Потврђено је да ће у Мексику, поред домаћина и Ирана, бити смештене и Колумбија, Јужна Кореја, Јужна Африка, Тунис и Уругвај. На пример, Тунис ће бити базиран у Монтереју, одакле ће путовати у САД за последњу утакмицу групне фазе, док ће Јужна Кореја из Гвадалахаре такође морати да прелази границу.
Канада и Панама су две селекције које ће бити стациониране у канадским тренинг центрима.
Занимљиво је да ће чак 25 градова који неће бити домаћини утакмица угостити националне тимове. У Канади је то Њу Текамсет, у Мексику Канкун, Пачука и Тихуана, док ће у САД кампови бити организовани у градовима као што су Александрија, Остин, Бока Ратон, Шарлот, Чатануга, Колумбус, Голета, округ Гринбрајер, Гринсборо, Ирвајн, Меса, Нешвил, Палм Бич Гарденс, Портланд, Рентон, Сан Дијего, Сенди, Санта Барбара, Спокен, Тампа и Винстон-Сејлем.
Репрезентација Ирана такмичиће се у групи Г. Прва два меча, против Новог Зеланда 16. јуна и Белгије 21. јуна, играће у Лос Анђелесу. Последњи сусрет групне фазе против Египта на програму је у Сијетлу.
Близина Тихуане Лос Анђелесу представља логистичку предност за прве две утакмице.
Процес одабира тренинг база почео је званично 2024. године, када је тимовима представљена прва листа опција.
Коначан избор уследио је након жреба за групну фазу, који је одржан у децембру 2025. године, када су 42 квалификоване селекције могле да бирају између више од 60 понуђених локација, узимајући у обзир географске зоне у којима ће играти мечеве.
