Рукомет је један од само три олимпијска спорта у којима Сједињене Америчке Државе, најуспешнија спортска нација у историји Олимпијских игара, никада нису освојиле медаљу.
Иако обједињује брзину, снагу и атрактивне потезе својствене спортовима популарним у САД, рукомет је деценијама остајао на маргинама америчког спортског система. Мушка и женска селекција последњи пут су учествовале на Олимпијским играма 1996. године, када су место на турниру добиле као представници земље домаћина у Атланти.
Мало играча, клубова и дворана
Један од главних проблема америчког рукомета јесте недостатак развијене инфраструктуре. Овај спорт није део система Националне асоцијације колеџ спортиста (НЦАА), а готово да га нема ни у средњим школама.
„Спорт се, пре свега, не промовише. Није заступљен на колеџима, није део НЦАА система, нити се игра у средњим школама, где би постојале екипе. Једноставно, маркетинг је лош“, рекао је дугогодишњи репрезентативац Гери Хајнс.
Луис Хауз, бивши репрезентативац и оснивач Рукометног клуба Лос Анђелес, процењује да се овим спортом у Сједињеним Државама бави између 500 и 1.000 људи.
„База је веома мала. Сви плаћају да би играли, што значи да је реч о потпуном аматеризму“, истакао је Хауз.
Према његовим речима, у САД постоји велики број физички надарених спортиста који рукомет откривају током Олимпијских игара или гледајући снимке на интернету, али немају где да тренирају.
„Немамо довољно објеката, нити много клубова који редовно тренирају. То је наш највећи изазов“, навео је Хауз.
Олимпијске игре као развојна шанса
Домаћинство Олимпијских игара у Лос Анђелесу донело је аутоматски пласман мушкој и женској репрезентацији САД, али и прилику да се рукомет представи широј америчкој публици.
Рукометни савез САД покренуо је десетогодишњи стратешки план за развој спорта, са намером да повећа број играча, побољша услове за рад репрезентација и успостави одржив систем такмичења.
Један од најважнијих корака било је оснивање Националног тренажног центра на Флориди, у сарадњи са Индијан ривер стејт колеџом.
У оквиру резиденцијалног програма, спортистима је омогућено да ту живе и тренирају. Циљ је да достигну ниво потребан за наступ у европским клубовима.
Од кошарке, одбојке и рагбија до рукомета
Американци покушавају да базу играча прошире и привлачењем спортиста који су се раније бавили другим спортовима. Позив на отворене пробе за женску репрезентацију, за које није било потребно претходно рукометно искуство, привукао је више од 150 кандидаткиња – пет пута више него на ранијим окупљањима.
Међу њима је била и 27-годишња сценаристкиња и бивша кошаркашица Рајли Вајт, која се преселила на Флориду како би се посветила рукомету.
„Многи би ме вероватно описали као најборбенију особу коју су упознали. Одрасла сам у породици у којој смо имали велике снове“, рекла је Вајт.
Селекторка женске репрезентације Сара Гаскон сматра да највећи потенцијал имају спортисткиње које су се опробале у више дисциплина.
„Кошарка вас учи вођењу лопте, одбојка блоку, а софтбол или рагби техници бацања. Рукомет обједињује све те вештине“, истакла је Гаскон.
Недостатак новца највећа препрека
Упркос новим програмима, пут до конкурентне репрезентације остаје дуг, а највећи проблем представља недостатак новца. Према речима Саре Гаскон, чланови стручног штаба женске селекције раде волонтерски, док су репрезентативке принуђене да уз тренинге имају и посао са пуним радним временом.
„Неке од наших најбољих играчица нису могле да учествују на турнирима јер нису могле да плате трошкове“, рекла је Гаскон.
Додатну препреку представља непостојање професионалне лиге и редовних телевизијских преноса.
„Не постоји место на којем можете редовно да гледате утакмице. Током Олимпијских игара људи виде рукомет на телевизији и кажу: ‘Ово је невероватно’, а затим га поново не виде четири године“, објаснио је Хауз.
План за оснивање професионалне лиге
Како би се то променило, покренута је иницијатива „Про рукомет САД“, чији је циљ оснивање професионалне лиге до Олимпијских игара 2028. године.
Део пројекта је и организација великих међународних турнира, на којима би америчка публика могла да види неке од најбољих светских клубова. Намера организатора је да популаризују рукомет и привуку спонзоре неопходне за даљи развој.
Хауз сматра да ће период до Олимпијских игара у Лос Анђелесу одредити будућност америчког рукомета.
„Спорт ће или почети да расте или ће поново пасти у заборав, у зависности од тога шта Савез буде урадио. Ако не прикупи новац и не донесе исправне одлуке, репрезентација можда неће добро проћи на Олимпијским играма. Без доброг резултата неће бити ни спонзора ни већег интересовања“, закључио је Хауз.
Амерички рукомет никада није био светска сила, али ће му Олимпијске игре пред домаћом публиком пружити ретку прилику да изађе из анонимности и постави темеље за дугорочни развој.
