Након година нагађања, португалски стручњак је први пут јавно проговорио о догађајима који су могли да промене ток енглеског фудбала.
„Када сам напустио Реал Мадрид, потписао сам да идем у Манчестер јунајтед после сера Алекса“, рекао је Мурињо у документарној серији о његовој каријери.
Његову тврдњу потврдио је и сам Фергусон, који је водио Јунајтед 26 година и освојио 13 титула првака Енглеске уз две Лиге шампиона.
„Посао му је био понуђен, да. Сео сам са њим и објаснио ситуацију. Што се мене тиче, он је прихватио. А онда, у року од неколико сати, све се променило“, навео је легендарни Шкот.
До преокрета је дошло јер је Мурињо осетио да не може да одбије повратак у Челси, клуб у којем је освојио две узастопне титуле 2005. и 2006. године. Фергусон се присетио емотивног телефонског позива.
„Једне ноћи ме је позвао. Плакао је и рекао: ‘Алексе, не могу то да урадим. Дао сам реч Челсију и нећу је прекршити’. Могао сам да разумем разлог који ми је дао, али био сам разочаран“, открио је бивши менаџер Јунајтеда.
Мурињо је објаснио да је његова одлука била „донета срцем“, јер је након напетог периода у Реал Мадриду осећао потребу да буде тамо где се осећа вољено.
„Једно је љубав према фудбалу, а друго љубав према одређеном клубу. То је моћније од љубави према фудбалу. После Реала, било ми је потребно да осетим да сам вољен. За мене је било драматично да изгубим шансу да наследим сера Алекса Фергусона, али не жалим јер је то била одлука коју сам донео срцем“, објаснио је Мурињо.
Одлука која је променила енглески фудбал
Овај потез имао је сеизмичке последице. Манчестер јунајтед, оставши без прве мете, окренуо се Дејвиду Мојесу, којег је лично препоручио Фергусон.
Мојесова ера на „Олд Трафорду“ била је кратка и неуспешна, добио је отказ после само десет месеци, а клуб је сезону завршио на седмом месту, први пут после више од две деценије оставши без пласмана у европска такмичења.
С друге стране, Мурињо је у свом другом мандату на „Стамфорд бриџу“ остварио успех. У сезони 2014/15 водио је Челси до титуле у Премијер лиги и трофеја у Лига купу.
Судбина је ипак довела Муриња на „Олд Трафорд“ три године касније, када је 2016. наследио Луја ван Гала. За две и по године освојио је Лига куп и Лигу Европе, али је у децембру 2018. добио отказ због лоших резултата.
Сукоби са Касиљасом и Абрамовичем
Документарац је открио и детаље о турбулентним односима које је Мурињо имао током каријере, пре свега у Реал Мадриду са капитеном Икером Касиљасом. Њихов сукоб поделио је свлачионицу.
„Однос који смо Жозе и ја имали био је веома хладан. Мислим да је у тим годинама све доведено до границе где је на крају конопац пукао“, рекао је Касиљас.
Бивши везиста Реала Сами Кедира потврдио је да је сукоб утицао на све.
„Икер је легенда Реал Мадрида. Мурињо га је ставио на клупу, није разговарао са њим, лоше је говорио о њему у медијима. Свлачионица је била ноћна мора. Након тога, однос између Жозеа и многих играча био је сломљен“, истакао је Кедира.
Мурињо је тврдио да је голман имао лош став.
„Прва три пута када сам разговарао са Касиљасом, као капитеном, тражио је више дана одмора за репрезентативце, да се тренинзи помере за сат времена касније због гужве у саобраћају и да екипа не иде у карантин пре утакмица. За кратко време сам схватио да су размажени“, навео је Мурињо.
Посебно је био оштар по питању Касиљасовог односа са играчима Барселоне у репрезентацији Шпаније.
„Постоје ствари које не прихватам и никада нећу прихватити. Када ме неко не поштује, то је проблем. Ја кажем – ово је Барселона, Реал Мадрид. Када одеш у репрезентацију, онда можеш да се љубиш са тим момком, али не сада. Ово је рат“, био је јасан Мурињо.
Мурињо је такође говорио и о тешком односу са бившим власником Челсија Романом Абрамовичем, који га је два пута запослио и два пута отпустио. Рекао је да се Абрамович све више мешао у његов посао, а као пример навео је трансфер Андреја Шевченка.
„Абрамович је имао невероватну страст према фудбалу, али није знао ништа о ситуацији. Шевченко је дошао због веза са газдом и агентима. Никада га нисам желео, али никада нисам рекао не, тако да је то и моја одговорност. Хоћете да знате ког играча сам желео? Самјуела Етоа“, открио је Мурињо.
Освету је дочекао у фебруару 2010. године, када се са Интером вратио на „Стамфорд бриџ“ у Лиги шампиона и победио Челси резултатом 2:1, на путу ка освајању трофеја.
„Искрено, у тој утакмици сам играо против Романа. Играо сам против човека који ме је отпустио. Отишао сам кући срећан, а он узнемирен. Требала ми је освета, јер фудбал припада људима попут мене. Остали су уљези који ту не припадају. Фудбал припада играчима, тренерима и навијачима. Увек ће припадати нама“, закључио је Мурињо.
