На данашњи дан 2021. године преминуо је Душан Дуда Ивковић. Душан Ивковић је рођен у Београду 29. октобра 1943. и био је један од најуспешнијих европских тренера свих времена.
„Постоје људи чији рад обележи једно време, чији утицај превазиђе време у којем су стварали и постане део историје спорта, једне земље и генерација које долазе. Душан Ивковић био је један од таквих људи“, наводи се у саопштењу Удружења кошаркашких тренера Србије.
Како се истиче, Ивковићева величина није се огледала само у резултатима које је остваривао већ и у његовом разумевању кошарке, способности да развија играче и обликује тимове, подиже стандарде рада и преноси знање.
Био је један од најзначајнијих представника српске и југословенске тренерске школе, чији је ауторитет превазилазио границе земље и Европе. Посебан траг оставио је у раду са играчима, које је, поред кошарке, учио одговорности, дисциплини и односу према раду, тиму и људима.
„Учио их је да таленат није довољан без карактера, знања и одговорности. Многи од играча са којима је радио касније су постали шампиони, лидери, репрезентативци, тренери и велике личности светске кошарке“, наглашава се у саопштењу.
Један од оснивача Удружења тренера
Ивковићев утицај није био ограничен на терен. Као један од оснивача и дугогодишњи председник Удружења кошаркашких тренера Србије, учествовао је у стварању и развоју организације која данас има 1.600 чланова и спада међу најугледније тренерске асоцијације у Европи.
Залагао се за сталну едукацију и размену знања, организовање семинара и клиника, објављивање стручних публикација, као и за унапређење положаја и заштиту тренера.
Његова визија, како наводе из Удружења, уграђена је у часопис „Тренер“, „Тренерске дане“ и Београдску кошаркашку клинику Душан Ивковић, чији је био оснивач. Кроз клинику су током више од две деценије прошли тренери из Србије и бројних других земаља, уз предавања неких од највећих имена европске, НБА и светске кошарке.
Као председник Светске асоцијације кошаркашких тренера, Ивковић се залагао да тренери у савременом спорту имају одговарајуће место, достојанство и заштиту, али и обавезу да непрестано уче и своје знање користе за развој игре.
Тренер, учитељ и градитељ система
Удружење наглашава да је Ивковић био тренер и организатор, учитељ и градитељ система, као и ауторитет који је показивао да се углед заслужује знањем, радом и карактером.
„Пет година након његовог одласка, Душан Ивковић остаје дубоко присутан у свему што је својим радом стварао и унапређивао“, поручују из Удружења.
Његово наслеђе, додаје се, обавезује на то да знање буде доступно, тренери образовани и заштићени, искуство преношено новим генерацијама, а српска тренерска школа и даље препознатљива по квалитету, раду и одговорности.
„Име Душана Ивковића припада кошарци и он и дан-данас остаје стваралац њене историје – на нашу част, понос и одговорност“, закључује се у саопштењу Удружења кошаркашких тренера Србије.
Ивковић је био познат и као страствени голубар, а у његовој биографији издваја се и податак да је рођак чувеног српског научника Николе Тесле, пошто су Теслина мајка Ђука и Ивковићев прадеда Тривун били рођени брат и сестра.
Трофеји са клубовима и репрезентацијом
Током изузетно успешне тренерске каријере Ивковић је освајао најзначајније трофеје у европској клупској кошарци, као и медаље са репрезентацијама Југославије и Србије.
Два пута је био шампион Европе са Олимпијакосом – 1997. и 2012. године. Са истим клубом освојио је и две титуле првака Грчке и два национална купа, а 1997. године стигао је до европске „трипле круне“, освојивши Евролигу, грчко првенство и Куп Грчке.
Са Партизаном је 1979. освојио првенство и Куп Југославије, као и Куп Радивоја Кораћа, чиме је у истој сезони стигао до такозване мале европске „трипле круне“.
Са АЕК-ом је освојио Сапорта куп 2000. године и два Купа Грчке, док је са ПАОК-ом 1992. постао шампион Грчке.
Предводећи московски ЦСКА, Ивковић је три пута узастопно био првак Русије – 2003, 2004. и 2005. године, а 2005. освојио је и Куп Русије. Са московским Динамом тријумфовао је у Улеб купу 2006. године.
Као тренер Анадолу Ефеса освојио је Куп и Суперкуп Турске 2015. године, док је Војводину 1988. увео у највиши ранг југословенске кошарке освајањем Прве Б савезне лиге.
На репрезентативном нивоу највећи успех остварио је освајањем Светског првенства 1990. године. Са Југославијом је три пута био шампион Европе – 1989, 1991. и 1995. године, а освојио је и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Сеулу 1988.
Предводећи Србију, освојио је сребро на Европском првенству 2009. године. Са универзитетском репрезентацијом Југославије освојио је сребрну медаљу 1983. и златну 1987. године.
