„Краљевски клуб“ ове сезоне поново показује зашто је клуб који никада не треба отписати. Преокрети, голови у завршницама и утакмице у којима противник помисли да је освојио бодове, а на крају остане празних руку.
Када се учини да је Реал на „конопцима“, појаве се нова енергија, ново решење и још један живот. За само четири месеца Жозе Мурињо покушао је да врати нешто што је мадридском клубу недостајало – победнички менталитет и веру да ниједна утакмица није изгубљена.
Прво је морао да победи у свлачионици
Када се Мурињо 13. јула вратио у Мадрид није само затекао тим коме је недостајала тактичка стабилност. Наследио је свлачионицу у којој су постојали проблеми са односима и хијерархијом, па је један од првих задатака био да поново успостави ауторитет тренера.
За Португалца нема недодирљивих. Килијан Мбапе, Винисијус и Џуд Белингем могу да реше утакмицу једним потезом, али се од њих очекује да учествују и у пословима који нису толико атрактивни. Таленат је важан, али нико није изнад екипе.
Променио је и приступ игри. Реал више не жели да се ослања искључиво на индивидуални квалитет и чека тренутак за контранапад. Већи акценат ставља на контролу средине терена, посед и компактност између линија.
Мурињо жели да његов тим контролише утакмицу чак и када не контролише резултат. Управо зато је посебно важна равнотежа између нападачке моћи и дефанзивне одговорности. Реал има довољно играча који могу да постигну гол, али сада се од њих тражи да помогну и да га не приме.
Има мало и до психологије
Ипак, најупечатљивији је карактер који екипа показује у тешким тренуцима. Мурињов Реал уме да се врати после резултатског заостатка, али и да пронађе победнички гол пошто противник изједначи.
То није само питање физичке спремности или тактичких измена. То је и питање психологије. Примљени гол више не мора да значи губитак контроле, а противничко изједначење не мора да буде почетак краја.
Реал је у досадшњем делу сезоне три пута успео да преокрене резултат. Први пут је то учинио на спектакуларан начин у Риму када је Рома водила са 3:1 све до 83. минута када је Реал за свега седам минута постигао три гола и победио.
Нови преокрет уследио је поново у Лиги шампиона, овог пута против Аека. Грчки представник је два пута у току дуела водио, али је Реал у 92. минуту затресао мрежу прелепим голом Федерика Валвердеа и изашао као победник.
Синоћна победа на Селтом је био трећи преокрет у сезони, а занимљиво је и да је Реал успео да слави и четири пута када је први постизао гол, а потом примао за изједначење.
Сваки играч је важан
Важну улогу у томе има и дубина састава. Играчи са клупе више нису само замене које треба да сачувају резултат, већ фудбалери који могу да промене ток утакмице.
Мурињо је добио више решења, а самим тим и могућност да реагује када почетни план не функционише. У великим утакмицама управо такви детаљи често праве разлику.
Португалски тренер тражи начин како да сваки играч добије минутажу на терену, а неретко ове сезоне су управо резервисти попуст Карлоса Еспија, Ендрика, Јана Диомандеа.
Наравно, није сваки преокрет последица тренерове тактике. Квалитет појединаца и способност најбољих играча да реше утакмицу имају огромну улогу. Ни Мурињов систем није непогрешив, а порази су показали да Реал и даље има простора за напредак, посебно у дефанзивној линији.
Ипак, за четири месеца португалски стручњак успео је да врати јаснију структуру, ауторитет и осећај да екипа има заједнички циљ.
Можда Мурињо није направио нови Реал, већ је пробудио стари. Онај који не одустаје и који уме да преживи лоше периоде. Јер таленат доноси предност, али дисциплина, заједништво и карактер освајају утакмице.
Још увек није ни средина сезоне и Реал врло лако може да у мају остане празних руку, међутим, клуб са „Бернабеуа“ поново има нешто што га је годинама издвајало од осталих.
Реал је опет екипа коју нико не жели да види са леђима уза зид.