Победа над Ђироном од 1:0 била је кулиса за крај једне ере.
Иако се није уписао у стрелце, Гризман је асистирао за једини гол и стигао до јубилеја од 100 асистенција у црвено-белом дресу.
Атлетико му је приредио посебну церемонију, а са трибина се спустио огроман дрес у његову част – признање резервисано само за највеће клупске легенде.
После последњег звиждука емоције су преплавиле „Метрополитано“. Док су га саиграчи испраћали у шпалиру, Гризман је са супругом Ериком и децом изашао на центар терена и кроз сузе узео микрофон.
„Нисам схватио колико љубави сам имао овде. Био сам млад и погрешио сам“, рекао је, поново се извинивши навијачима због одласка у Барселону 2019. године.
За каталонски тим наступио је у 74 меча на којима је постигао 22 поготка, а после три године се вратио у редове јорганџија.
„Дуго сам размишљао о томе и учинио сам све да се вратим“, рекао је некадашњи француски репрезентативац.
Његове речи изазвале су овације навијача, потврдивши да је повратком успео да обнови везу са клубом и трибинама.
Посебно емотиван био је и тренер Дијего Симеоне, који је тешко задржавао сузе говорећи о Французу.
„Имали смо генија много година у Атлетику и сигурно ће нам недостајати“, рекао је Симеоне, нагласивши да неће тражити „другог Гризмана, јер такав не постоји“, рекао је легендарни Чоло.
Церемонији је присуствовао и његов пријатељ и некадашњи саиграч Фернандо Торес.
Гризман иза себе оставља 212 голова, 100 асистенција и статус једног од највећих играча у историји Атлетика.
Иако није успео да се опрости трофејом, из Мадрида одлази уз оно што је можда вредније – искрено дивљење и захвалност читавог клуба.
Каријеру ће наставити у америчком Орландо ситију, после чега ће у заслужену пензију.
