Занарди је током деведесетих година био део Формуле 1, наступајући за тимове Џордан, Минарди, Лотус и Вилијамс, са укупно 41 трком.
Најзапаженији период имао је у болиду Лотуса 1993. и 1994. године, када је остварио и најбољи резултат у каријери – шесто место на Великој награди Бразила.
Иако није оставио дубок траг у Формули 1, светску славу стекао је у америчком Индикар шампионату, где је освојио две титуле. Међутим, његову каријеру и живот обележила је несрећа 2001. године на стази Лаузицринг у Немачкој, након које је остао без обе ноге.
Уместо краја, тај тренутак постао је почетак нове, још снажније приче. Занарди се вратио тркама већ 2003. године, у специјално прилагођеном болиду, такмичећи се у шампионатима туристичких аутомобила, где је успео да се поново попне на победничко постоље.
Паралелно са тим, окренуо се парабициклизму, у којем је достигао врхунац – на Параолимпијским играма 2012. и 2016. године освојио је четири златне и две сребрне медаље, потврдивши статус једног од највећих спортиста у историји параолимпијског покрета.
Судбина му није била наклоњена ни у познијим годинама. Занарди је 2020. године тешко повређен у саобраћајној несрећи у Италији, док је возио ручни бицикл, након чега се дуго опорављао.
Председник и извршни директор Формуле 1 Стефано Доменикали опростио се од свог сународника и пријатеља, истичући да је Занарди био инспирација и као човек и као спортиста.
„Суочио се са изазовима који би многе зауставили, али је наставио да иде напред, увек са осмехом и невероватном упорношћу. Његово наслеђе остаје снажно“, поручио је Доменикали.
