Пре него што су стадиони добили кровове, пре телевизијских камера и имена исписаних на леђима, требало је негде спустити лопту на траву и договорити се како ће се играти.
Фудбал још није имао заједнички језик. У различитим школама и градовима важила су различита правила, а игра је мењала облик зависно од тога ко се окупио око лопте.
У Шефилду, енглеском граду чије је име везано за челик и индустрију, двојица људи одлучила су да тој игри дају клуб.
Натанијел Кресвик и Вилијам Прест нису могли да знају колико ће далеко стићи оно што започињу. Њихова замисао није имала размере будућих светских првенстава. Имала је меру једног терена, неколико правила и људи који желе да играју.
Све што је дошло касније било је изван хоризонта тог октобарског дана.
Стакленик на почетку света
Корени клуба сежу до 1855. године, када су чланови једног крикет клуба у Шефилду почели да организују неформалне фудбалске сусрете. Без званичних правила, играли су онако како су умели и како су се договорили.
Две године касније, 24. октобра 1857, у кући Паркфилд, у Хајфилду, одржан је оснивачки састанак Фудбалског клуба Шефилд.
Прво клупско седиште био је стакленик који им је уступио Томас Аслин Ворд, отац првог председника клуба Фредерика Ворда. Суседно поље послужило је као игралиште.
Лепо је замислити да је прича која ће једног дана испунити огромне стадионе почела на тако скромном месту. Од стакла, траве и договора.
Противника у почетку није било довољно, па су чланови клуба играли међусобно. Ожењени против неожењених, припадници одређених професија против осталих.
Пре градских ривалстава и табела, за поделу екипа био је довољан брачни статус. Игра је најпре морала да пронађе друштво.
Када је фудбал учио сопствена правила
Кресвик и Прест саставили су правила која су усвојена у октобру 1858, а објављена наредне године.
Шефилдска правила била су први детаљан скуп фудбалских правила који је објавио један клуб, а не школа или универзитет. У времену када је готово свака средина имала своје виђење игре, представљала су покушај да се на терен унесе ред.
Шефилд је приступио Фудбалској асоцијацији 1863. године, али је наставио да игра по сопственим правилима. Усаглашавање је трајало дуго: тек 1878. прихваћена су правила ФА.
Колико је тадашњи фудбал био другачији показује и прво гостовање клуба ван Шефилда. Против Нотс каунтија, у јануару 1865, играло се са по 18 фудбалера у екипи, по нотингемским правилима. Шефилд је победио 1:0.
Данашњем гледаоцу такав сусрет вероватно би изгледао необично. Али фудбал је тада још тражио свој облик. Пре него што је постао игра коју препознајемо у сваком крају света, морао је да научи како да свуда буде исти.
Комшија без којег нема приче
Сваки стари клуб има ривала који памти готово колико и он.
За Шефилд је то Халам, основан 1860. године. Први пут састали су се исте године, започевши ривалство које траје до данас и које је познато као „дерби правила“.
У том сусрету има нечег што савремени фудбал тешко може да понови. Два клуба деле успомену на време када је било мало оних са којима се уопште могло играти.
Победа је, наравно, била важна. Али постојање противника било је предуслов за све.
Већ 1862. у области Шефилда било је 15 клубова. Лопта је проналазила нове терене, а игра нове поклонике. Оно што је почело као окупљање малог броја људи полако је постајало део живота града.
Новчић који је одлучио утакмицу
Шефилд је први пут заиграо у ФА купу 1873. године и одмах оставио необичан траг у историји такмичења.
Сусрет са Шропшир вондерерсима, после поновљене утакмице, одлучен је бацањем новчића. То је једини такав случај у историји ФА купа.
Данас, када се спорни тренуци заустављају, увећавају и прегледају из више углова, готово је тешко замислити да је један новчић могао да пресуди ко наставља такмичење.
И тај детаљ припада Шефилдовој причи: фудбалу који још није имао све одговоре, али је већ имао потребу да се настави.
Свет је кренуо за новцем, Шефилд је остао међу аматерима
Увођење професионализма 1885. године променило је однос снага у енглеском фудбалу.
Шефилд, привржен аматерској игри, све је теже парирао професионалним екипама. Уследили су тешки порази од Астон виле, Нотингем фореста и Нотс каунтија, а клуб који је стајао на почетку приче постепено се удаљавао од њеног највишег нивоа.
Предложио је зато оснивање купа намењеног искључиво аматерима. Такмичење је покренуто 1893, а Шефилд га је освојио 1904. године.
Био је то његов највећи тренутак у историји. Макар када су трофеји у питању.
Касније су долазиле локалне лиге, успони и испадања, сезоне које се у великим фудбалским хроникама помињу тек успут. За људе око клуба, међутим, свака је имала своје утакмице, стрепње и разлоге за повратак крај терена.
Године 1977. Шефилд је стигао и до Вемблија, у финалу ФА купа за нижелигаше. Против Билерикеј тауна одиграо је 1:1, а затим изгубио поновљени меч у Нотингему 2:1.
Ни најстаријем клубу на свету историја није обећала срећан крај сваке утакмице.
Дом се чекао готово век и по
Шефилд је деценијама мењао игралишта и стадионе. Клуб који је фудбалу дао један од првих домова дуго није имао свој.
Тек 2001. купио је терен „Коуч енд хорсиз“ у Дронфилду, у Дербиширу. После готово века и по постојања, добио је сопствени стадион.
Нешто више од две хиљаде места, са 250 седишта на трибини иза јужног гола. Скромне размере за тако велику прошлост.
Али старост клуба не мери се висином трибина. Понекад је довољно мало игралиште да на њему стане дуго памћење.
Дан када је Пеле дошао на рођендан
Када је Шефилд 2007. славио век и по постојања, потрудили су се да то буде са стилом.
У част јубилеја одигране су утакмице са Интером и Ајаксом на „Брамал лејну“. Почасни гост меча против миланског клуба био је Пеле.
Пред 18.741 гледаоцем, у Интеровом тиму били су Марко Матераци и млади Марио Балотели. Италијански клуб победио је 5:2, али је повод тог сусрета био старији и већи од резултата.
Пеле је током посете отворио и изложбу на којој су, први пут после 40 година, јавно приказана оригинална руком писана правила.
У истој причи нашли су се човек чије је име постало синоним за фудбал и листови папира из времена када је та игра тек добијала обрисе.
Шефилд је још 2004. добио Фифин Орден заслуга, признање које је међу клубовима припало још само Реал Мадриду. Поводом 150. рођендана примљен је и у енглеску Кућу славних.
Тако су се, макар на тренутак, приближила два краја фудбалског света: раскош највећих и скромност најстаријег.
Први, и када је далеко од врха
Шефилдова историја наставила се и после великих прослава. Са поразима, бригама и борбом за опстанак у нижим ранговима.
Испадање из Северне премијер лиге 2025. године било је још један подсетник да старост не доноси бодове. На терену се сваког викенда почиње изнова, без обзира на то шта пише у клупским књигама.
Ипак, постоји нешто што Шефилд не може да изгуби.
На данашњи дан пре 169 година основан је клуб који ће надживети своје осниваче, прва правила, позајмљена игралишта и читаве епохе фудбала.
Његова прича чува успомену на доба када је најважније било окупити довољно људи и пронаћи комад земље за игру. Та једноставна потреба преживела је све што је фудбал у међувремену постао.
И зато, негде далеко од највећих стадиона, свака нова Шефилдова утакмица има нешто од оног првог договора.
Људи се окупе. Лопта се спусти на траву. И прича поново почне.
