Смештен у живописној аустријској покрајини Штајерској, Ред бул ринг једна је од најатрактивнијих стаза у календару Формуле 1. Позната је по комбинацији дугих праваца, технички захтевних кривина и великих промена надморске висине, што возачима представља посебан изазов па не чуди што је омиљена стаза четвороструког светског шампиона Макса Ферстапена.
Непредвидљиво време на Алпима и немилосрдна деградација гума коју изазивају високе летње температуре држе тимове у стању сталне приправности током целе седмице у којој се одржава Велика награда Аустрије.
Од брзог и опасног Österreichring-a, преко модернизоване Стазе А1, до узбудљивог Ред бул ринга, Шпилберг остаје место на коме су исписане бројне странице историје Формуле 1 и где се сваке године рађају нове тркачке приче.
Историјат стазе Ред бул ринг
Аустрија је једна од земаља где се ауто-мото спорт изузетно воли, а традиција тркања је дуга и богата. Средином 20. века потреба за трасом где би се одржавале трке преобратила је аеродромску писту Целтвег, код Граца, у стазу на којој су одржана прва издања Велике награде Аустрије.
Међутим, након трке 1964. године, стаза је процењена као опасна јер је била превише уска, неравна и незгодна за публику.
Само пет година касније наследница Целтвега, Аустријска стаза (Österreichring), отворена је у аустријском месташцу Шпилберг. Изграђена је у живописном брдовитом пределу покрајине Штајерске и врло брзо је стекла репутацију једне од најбржих и најзахтевнијих стаза у свету ауто-мото спорта.
Прву верзију стазе карактерисала је дужина од скоро шест километара, велики број брзих кривина и промене у висинској разлици. Током седамдесетих и осамдесетих, стаза је била домаћин многих незаборавних трка Формуле 1 и постала је омиљена међу возачима и навијачима.
Возачи су је обожавали због могућности да покажу храброст и вештину, док су организатори често истицали да је њена конфигурација представљала прави тест способности, како возача тако и инжењера, што је публика обожавала.
Међутим, упркос бројним модификацијама, због све већих безбедносних проблема и природе стазе, Österreichring је на крају проглашен неприкладним за модерне стандарде овог спорта. Последња трка Формуле 1 на оригиналној стази одржана је 1987. године.
Након тога стаза је изгубила место у шампионату, а почетком деведесетих започети су планови за њено потпуно преуређење. Уследила је темељна реконструкција како би стаза поново обезбедила место у календару Формуле 1.
Нову верзију стазе пројектовао је познати немачки архитекта Херман Тилке, конструктор стаза за мото-трке и трке Формуле 1. Велики део оригиналне стазе је уклоњен, а нова, краћа и безбеднија стаза отворена је 1996. године под именом А1 ринг (A1-Ring).
Дужина трасе је смањена на нешто више од четири километра, док су брзе кривине замењене комбинацијом зона оштрог кочења и деоница погодних за претицање.
Формула 1 се на А1 ринг вратила 1997. године, а стаза је остала у календару до 2003. године. У том периоду виђене су бројне узбудљиве трке, укључујући и контроверзне тимске наредбе које су изазвале бурне реакције љубитеља спорта широм света.
Компанија „Ред бул“, у власништву Дитриха Матешица, купила је и ревитализовала стазу, дајући јој нови живот. Након опсежних реновирања и модификација, стаза је преименована у Ред бул ринг и поново отворена 2011. године. Формула 1 вратила се у Штајерску 2014. године, и од тада је стаза обавезни део календара Ф1.
Спој историје, модерних објеката и природних лепота чини да Ред бул ринг остаје једна од најзначајнијих и најомиљенијих стаза у шампионату.
Стаза у Шпилбергу прошла је од свог оснивања кроз неколико промена назива и конфигурације, а свака од њих била је у складу са диктатом ере и потреба ауто-мото спорта у то време.
Због паузе дуге 10 година између трка на Österreichring-у и А1 рингу, као и огромне трансформације стазе, историјат Ред бул ринга у шампионату Формуле 1 најчешће се раздваја на еру која обухвата такмичења од 1970. до 1987. године и период након 1997. године.
Од доласка Формуле 1 у Шпилберг, стаза је била домаћин Формули 1 укупно 39 пута. Током пандемије корона вируса, 2020. године, Велика награда Аустрије отворила је сезону 5. јула, а затим, само недељу дана касније, одржана је и Велика награда Штајерске, како би се попунио календар и обезбедио већи број бодова у шампионату. И 2021. године одржане су две узастопне трке на Ред бул рингу, из истих разлога.
Ове године такмичење у Аустрији чини осму рунду шампионата, а главна трка на програму је данас у 15 часова по нашем времену. Велика награда Аустрије као део све популарнијег шампионата Формуле 1 возиће се 38. пут, а Ред бул ринг је домаћин Формуле 1 40. пут.
Особине стазе
Ако би се за неку Ф1 стазу, у пренесеном значењу, могло рећи да је тродимензионална, то би био Ред бул ринг. Траса има 10 кривина и висинску разлику од 63,5 метара, што је чини једном од најбрдовитијих у шампионату. Са просечном брзином од нешто више од 180 километара на час, једна је од најбржих, а са 4,3 километра дужине једна од најкраћих стаза у календару Формуле 1.
Карактеришу је три дуга правца, a испрекидана је зонама са наглим кочењем и брзим променама смера.
Већ после стартно-циљног правца следи прва кривина која носи име Никија Лауде. Брза је, води болид удесно и узбрдо, што захтева прецизно подешавање болида. Након кратког успона стиже се до треће кривине, најспорије тачке на стази. То је оштра кривина, скоро укосница, која завија удесно и низбрдо. Једно је од најбољих места за претицање на целој стази.
Одмах затим следи дугачак правац који води низбрдо до кривине 4, још једне зоне снажног кочења и честих дуела „точак уз точак“.
Средишњи део круга потпуно се разликује од прве половине. После брзог спуста следи низ повезаних кривина које изазивају аеродинамичку стабилност и равнотежу болида.
Кривине шест и седам пролазе се великом брзином, док кривине девет и 10 представљају последњи технички изазов пре повратка на стартно-циљни правац. Посебно је важан добар излазак из последње кривине, јер директно утиче на максималну брзину на најдужем правцу и могућност напада већ на почетку следећег круга.
Иако има само десет кривина, Ред бул ринг није лагана стаза. Велике промене надморске висине, агресивна кочења и кратак круг захтевају од возача максималну концентрацију, док је правилно подешавање болида кључно за проналажење компромиса између брзине на правцима и стабилности у брзим кривинама. Због тога се ова стаза сматра једном од оних на којима су квалификације изузетно неизвесне, а трке често доносе велики број претицања.
Стратегије за Велику награду Аустрије
Ред бул ринг је познат по екстремним летњим условима и иначе, а уз топлотни талас од којег Европа ври ових дана, стратегије тимова Формуле 1 на 40. трци на стази у Штајерској биће усмерене углавном на гуме.
Иако стара и абразивна, сама траса није баш „убица пнеуматика“, али уз температуре на стази, које ће ићи и изнад врелих 52 степена Целзијуса, може се очекивати брутална деградација, нарочито задњих гума.
Комбинација зона јаког кочења и дужих деоница под пуним гасом убрзава трошење гума. Хлађење кочница је још један критичан фактор, јер кратко време за обилазак круга оставља мало могућности да се кочнице опораве између интензивних употреба. Због тога тимови морају да пронађу пажљиву равнотежу између максималног хлађења и одржавања аеродинамичке ефикасности на правцима.
Штајерске планине умеју да изненаде изненадним пљуском са грмљавином, што тимове држи у стању приправности.
Иако је стратегија са два заустављања постала норма по сувом времену у Шпилбергу, екстремни услови током овогодишње борбе за Велику награду Аустрије лако би могли да то промене.
Уписано у историју Формуле 1
Током више од пет и по деценија (са две дуже паузе) присуства у шампионату Формуле 1, стаза у Шпилбергу била је поприште драматичних борби, великих преокрета и тренутака који су оставили дубок траг у историји овог спорта.
Од првог победника Велике награде Аустрије у оквиру Ф1 шампионата, Белгијанца Џекија Икса, било је јасно да се у Штајерску не долази по лаку победу.
Оближњи Алпи сведочили су 1975. првој и јединој победи у каријери Виторија Брамбиле, након трке са драматичном завршницом. Италијански возач, у последњем кругу, услед јаке кише и клизаве подлоге, изгубио је контролу над болидом и ударио у заштитну ограду. Ипак, пошто је већ имао довољну предност, трофеј је био његов.
Први тријумф у каријери италијански возач Елио де Анђелис славио је 1982. године управо на Аустријској стази. Победа му је била још слађа јер је од будућег светског шампиона, Финца Кекеа Росберга био бржи 0,05 секунди.
Легенда ауто-мото спорта, Ники Лауда је 1984. коначно победио код куће и тако употпунио колекцију тркачких признања. Упркос слабијим резултатима у последњих неколико кругова трке, Лауда је кроз циљ прошао испред Нелсона Пикеа и уписао се у историју као први Аустријанац који је освојио Велику награду Аустрије.
Последња трка Формуле 1 на стази Österreichring 1987. године обележена је великим бројем инцидената, а борба за пехар почела је тек након трећег старта. Услед више судара и прекида, такмичење је трајало знатно дуже од предвиђеног, што је додатно убрзало одлуку да се легендарна, али све опаснија стаза пошаље на ремонт. Пре десетогодишње паузе, трофеј из Штајерске је однео Најџел Менсел.
Најконтроверзнији тренутак на стази одиграо се 2002. године када је после сјајне трке Рубенс Барикело, по налогу тима Ферари, непосредно пред циљ пропустио Михаела Шумахера да први прође кроз циљ. Аустријска публика није крила незадовољство, а Немац је потом гурнуо Барикела на највишу степеницу подијума и предао му победнички трофеј Велике награде Аустрије.
Одлука Ферарија због које је Барикело морао да пропусти Шумахера, изазвала је оштре критике јавности, а последице тог догађаја утицале су на касније промене које су се односиле на тимска правила.
После једанаестогодишњег одсуства, Формула 1 се 2014. године вратила у Шпилберг, Повратничку трку обележила је доминација Мерцедеса и победа Ника Розберга, чиме је означен нови почетак једне од најзначајнијих европских дестинација у шампионату.
Нова ера стазе донела је и нова велика ривалства. Макс Ферстапен је 2018. године остварио победу пред хиљадама навијача Ред була. Годину дана касније после жестоког дуела у завршници трке претекао је Шарла Леклера и стигао до још једног тријумфа. Максова агресивна вожња и претицање које је резултирало контактом и краткотрајним избацивањем Леклера са стазе, поделили су љубитеље Формуле 1.
Стаза у Штајерској прирасла је за срце и Ланду Норису јер се на њој 2020. попео на први подијум у Формули 1. Са само 0,2 секунде предности освојио је треће место борећи се у последњих неколико кругова како би смањио разлику, након што је Хамилтон добио казну од пет секунди.
Ни трка 2024. није прошла без драматичног обрта. Ландо Норис и Макс Ферстапен сударили су се док су се борили за вођство, што им је донело пробушене гуме, а Џорџу Раселу другу победу у каријери.
Стаза у Шпилбергу, нажалост, није успела да избегне трагедије. Током загревања за трку 1975. године Марк Донохју изгубио је контролу над својим аутомобилом након што му је пукла гума. Болид је ударио у заштитну ограду у првој кривини, а комадићи возила су полетели и усмртили редара. Иако је у првом тренутку деловало као да амерички возач није тешко повређен, дан касније пао је у кому из које се никада није пробудио. Претпоставља се да је фатално крварење у мозгу било последица ударца у стуб ограде или рекламни пано.
Организатори Велике награда Аустрије до следећег издања такмичења изменили су део стазе код прве кривине, што је био само почетак бројних радова на повећању безбедности трасе.
Посебно место у историји стазе заузима сезона 2020, када је због пандемије корона вируса Ред бул ринг постао домаћин прве две трке шампионата. На тај начин аустријска стаза ушла је у историју као место са којег је започета једна од најнеобичнијих сезона у историји Формуле 1.
Победе на Великој награди Аустрије и Великој награди Штајерске
Први победнички пехар са Аустријске стазе однела је белгијска аутомобилска легенда Џеки Икс 1970. године.
Са пет победа на омиљеном терену – четири на Великој награди Аустрије и једној на Великој награди Штајерске, Макс Ферстапен је најтрофејнији возач у свим фазама аустријске стазе. Са пол позиције у Шпилбергу започињао је трку исто пет путa, али се на подијум пео чак осам пута.
Алан Прост је три пута кварио планове конкуренцији док је траса носила стари назив – 1983, 1985. и 1986. године.
По два пута су се уписали као најбољи Михаел Шумахер, Нико Розберг, Мика Хакинен, Алан Џоунс и Рони Петерсон.
Од возача који се 2026. године враћају на Ред бул ринг, по две победе имају Валтери Ботас (2017. и 2020) и Луис Хамилтон (2016. ВН Аустрије и 2020. ВН Штајерске), док на други пехар на овој стази јуришају Шарл Леклер, Џорџ Расел и прошлогодишњи победник Ландо Норис.
Мекларен и Мерцедес су тимови чији возачи су освојили највише трка на стази у Штајерској – по седам. Ферари и Ред бул прате их са по пет тријумфа.
Ред бул ринг данас
Ред бул ринг већ годинама важи за једну од најомиљенијих стаза у шампионату Формуле 1. Посебан печат даје јој сценографија планинског амбијента Штајерске који је заслужан за велику висинску разлику стазе – од почетка стазе до друге кривине као да сте се попели на Криви торањ у Пизи.
Истовремено, природна конфигурација терена омогућава публици одличан преглед великог дела стазе, па навијачи могу да испрате већи део трке са једног места. Капацитет гледалишта износи око 105.000 посетилаца.
Будућност Велике награде Аустрије је такође обезбеђена. Према важећем уговору са Формулом 1, Ред бул ринг остаће домаћин шампионата најмање до краја сезоне 2041.
Аустријска стаза није само центар ауто-мото спорта. Захваљујући модерној инфраструктури и фантастичној природној сценографији, комплекс је био домаћин и великим музичким звездама. Овде су свирали светски познати рок састави „Ролингстонси два пута, као и „Бон Џови“, док је AC/DC одржао један концерт.
Ред бул ринг можда јесте компактна и кратка стаза, али сведок је трка које носе много већи значај него што дужина круга на којима су се одиграле сугерише.
