После неколико година одбијања да заиграм падел, одлучио сам да одиграм меч и видим шта је то толико посебно у овом новом спорту који играју сви, од Зинедина Зидана и Луке Модрића, па све до Златана Ибрахимовића и Нејмара.
Одмалена играм тенис и навикао сам на његов простор, па ми је први утисак на падел терену био као да сам ушао у „стаклену кутију“.
Већ после првих неколико поена схватио сам да је највећа разлика – стакло.
Лоптица прође поред мене, очекујем да је поен завршен, а она се одбије о стакло и врати у игру. Након сигурно пола сата игре почињем да прихватам правила падела, а заборављам тениска.
Примећујем и да су покрети другачији, а терен је мањи од тениског, па нема толико трчања.
Како игра одмиче, све више се опуштам. Оно што ми је на почетку деловало необично, попут игре уз стакло, постаје најзанимљивији део меча и једва чекам да „одаламим“ лоптицу о стаклену површину.
После првог термина и разговора, постаје ми јасно да падел није само лакша верзија тениса. Има своја правила и ритам, а управо због посебног начина игре може врло лако да заинтересује и оне којима тенис никада није био омиљени спорт.
Зашто се играчи „заразе“ паделом
Некадашњи први јуниор Србије у конкуренцији до 18 година, Милан Мацура, после тениске каријере одлучио је да се опроба у паделу. Како каже, није се покајао.
„Већина људи се ’зарази’ након првог или неколико играња и пожели да настави. Велики утицај има и друштвени моменат. На терену су четири играча, што доноси више дружења током саме игре, али и ван терена. Људима који велики део дана проведу на послу то веома прија“, рекао је Мацура.
Душан Трунић, некада један од најбољих јуниора своје генерације, такође је после тениске каријере прешао на падел. Сматра да је искуство из тениса значајна предност на почетку, али да та предност временом постаје све мања.
„Тениско искуство је солидна предност у почетку. Међутим, како се играч пење на виши ниво, та предност се све више смањује, јер се падел на вишем нивоу све више и више одваја од тениса и постаје засебан спорт“, објаснио је Трунић.
Мацура, који је својевремено био и 700. јуниор света, каже да му је тениско искуство значајно помогло, али и да су у предности играчи који се паделом баве од најмлађих дана.
„Као тенисер, морао сам да прилагодим ударце и кретање, али пре свега да научим оно што је најважније у паделу – игру уз стакло“, рекао је Мацура.
Краћи покрети, другачија техника
Баш као и у тенису, неправилна техника у паделу може да доведе до повреда. Због тога је важно од почетка научити правилну употребу рекета и прилагодити покрете специфичностима овог спорта.
Никола Васић, тренер падела и тениса, објашњава да је падел технички једноставнији за почетнике, али да управо покушај да се у њега пренесе тениска техника може да буде проблем.
„Покрети су краћи, рекет је доста другачији од тениског, а контакт са лоптицом је лакше контролисати. Тениски рекет има жице и самим тим много више одбија лоптицу. Грешке најчешће произлазе из тога што играчи копирају тениске ударце и продужавају замахе и измахе који нису потребни у паделу. Такође, рекет за падел је прилично тежак, па због неправилне технике може доћи и до повреда“, објаснио је Васић.
Када је реч о физичком аспекту, падел је нешто приступачнији од тениса, пре свега због мањег терена и другачијег начина кретања. Има мање дугих спринтова и великих дистанци, па је оптерећење за тело другачије, док су покрети краћи и правац се чешће мења.
Ипак, то не значи да падел није физички захтеван. Током меча играч је готово стално у покрету, што га чини добрим кардио-тренингом. Истовремено се развијају координација, брзина реакције и прецизност, док су ноге, руке, рамена и мишићи трупа стално активни.
Управо због комбинације мањег простора, сталног кретања и мање потребе за дугим трчањем, падел може бити добар избор за оне који желе активан спорт, али им је тенис физички превише захтеван.
Правила падела
Падел се најчешће игра у пару, два на два, а циљ је освојити поен тако што противници не успеју да врате лоптицу. Сервис се изводи испод струка, након једног одскока лоптице, и мора да иде дијагонално у противничко сервисно поље. Играч има два покушаја за сервис.
После сервиса, лоптица мора прво да падне у противничко поље. Тек након тога може да се одбије о стакло или ограду и игра се наставља. Играч може да врати лоптицу директно или након њеног одбитка о стакло, што је једна од главних разлика у односу на тенис.
Ако лоптица два пута падне на једној страни или заврши у мрежи, противник осваја поен. Бодовање је исто као у тенису – 15, 30, 40 и гем, а меч се најчешће игра на два добијена сета. Управо игра уз стакло паделу даје његов препознатљив ритам и чини сваки поен занимљивијим.
Од фудбалера и бивших тенисера до рекреативаца
Колико је падел популаран говоре и видео-снимци на друштвеним мрежама где можемо да видимо како га играју и велике звезде из света спорта. Зинедин Зидан, Лука Модрић и Златан Ибрахимовић су само неки од спортиста који се уз свој изворни спорт или после спортске каријере баве паделом.
Трунић наводи да падел тренутно углавном привлачи рекреативце, међу којима је велики број људи који су се раније бавили неким другим спортовима.
„Одмах после рекреативаца најчешћи су почетници и играчи који су већ мало напреднији. Тенисера такође има доста, али су то углавном тениски рекреативци којима падел буде лакши и приступачнији, па делимично или потпуно пређу на њега“, каже Трунић.
Васић, који свакодневно ради са људима који желе да науче падел, примећује да је све више и оних којима је то први спорт.
„Све више долазе људи који раније нису играли тенис, јер желе да напредују у паделу. Такође, има доста људи који већ играју рекреативно, али желе да подигну ниво игре, па узимају часове падела, било кроз индивидуалне или групне тренинге“, навео је Васић.
„Нулта генерација“ српског падела
Мацура сматра да падел у Србији има велики потенцијал и да се пуни домет овог спорта тек може очекивати у наредним годинама.
„Садашњу генерацију играча сматрам ’нултом генерацијом’, јер су многи у падел ушли након тениса. Када стасају млађи играчи који ће овај спорт тренирати од малих ногу, квалитет игре ће значајно порасти, а падел ће све више постајати самосталан и препознатљив спорт“, казао је Мацура.
Васић истиче да Србија и даље заостаје за земљама у којима се падел развија више од једне деценије, али да је напредак видљив.
„Ниво падела у Србији расте буквално из дана у дан. Веома брзо напредујемо у свим сегментима. У поређењу са земљама у којима је падел веома развијен и игра се више од једне деценије, ми имамо одређени заостатак, али то је и нормално јер је код нас падел још увек нов спорт“, закључио је Васић.
Падел у Србији тек пише своје прве странице. Ипак, растуће интересовање за овај спорт показује да би у годинама које долазе могао да постане део домаће спортске свакодневице. Брз, динамичан и друштвен, падел све више привлачи и оне који раније нису имали искуства са спортовима са рекетом, а његов даљи развој у великој мери зависиће од рада са најмлађима и стварања нове генерације играча.
