Олимпијска шампионка, светска и европска првакиња, освајачица бројних медаља на највећим такмичењима и светска рекордерка, од стрељаштва се опростила емотивном поруком на друштвеним мрежама.
Одлуку да стави тачку на каријеру Зорана Аруновић је саопштила емотивном поруком на свом Инстаграм профилу.
„Откaко знам за себе, мој живот се мерио у круговима и милиметрима. Почела сам као дете, gледала сам старије и мислила да ћу једног дана бити као они. А можда, ако будем радила довољно… и боља. И радила сам. Стрељаштво ме није научило само да погодим центар, већ да останем мирна кад је око мене хаос, да издржим кад боли, да наставим кад не иде, да прихватим да некада један милиметар одлучује све – победу, пораз, године рада. Кроз целу каријеру пред очима ми је била једна медаља – олимпијска златна. Спрeмајући се за њу, освојила сам све остале, светска злата, европска злата, светске купове, постигла светски рекорд. А онда је и она дошла на ред и заокружила целу причу. Данас знам да ме није обликовала та медаља, већ све што је било потребно да до ње стигнем. Сваки тренинг, сваки промашај, сваки пораз, сваки пут кад сам морала поново“, поручила је Зорана Аруновић на друштвеним мрежама.
Посебно место у њеном опроштају имала је сестра Јелена, која је током целе каријере била њен тренер, ослонац и највернији подршка.
„И кроз све то нисам била сама. Сејо… ово никада није био само мој пут. Био је наш, твоја љубав ме је гурала онда када ја више нисам могла, од мене си направила шампиона. Али, још важније, направила си ме бољим човеком. Заједно смо сањале, заједно смо падале, заједно устајале. И на крају… заједно смо освојиле све. Данас могу да кажем да сам добила све што сам од овог спорта могла да пожелим – медаље, победе, успомене. Али највредније што ми је дао не може да стане ни на једно постоље. Дао ми је нас. И зато је време, драго стрељаштво…хвала ти за сваки милиметар, за сваки погодак, и И сваки промашај. За све што си ми узело, за све што си ми дало и зато ово је крај. Зорана Аруновић, готово“, стоји у објави на друштвеним мрежама српске репрезентативке.
Током каријере је освојила практично све што је могла. Највећи сан, олимпијско злато, остварила је у Паризу 2024. године, кад је заједно са Дамиром Микецом освојила златну медаљу у мешовитом тиму у дисциплини ваздушни пиштољ.
До највишег олимпијског постоља стигла је после година проведених на светском врху. Освајала је медаље на светским и европским првенствима, тријумфовала у Светском купу, постављала светске рекорде и више пута доказивала да припада самом врху светског стрељаштва.
Њену каријеру обележили су дисциплина, прецизност и изузетна способност да остане мирна у тренуцима када један хитац може да одлучи читаво такмичење. Ипак, иза свих резултата стајале су године рада, тренинга, пораза и повратака.
Посебно место у њеној каријери имала је сестра Јелена Аруновић, која јој је била тренер, али и један од најважнијих ослонаца током читавог спортског пута. Њихова сарадња одавно је превазишла оквир класичног односа тренера и спортисте – заједно су пролазиле кроз најтеже тренутке, али и славиле највеће успехе.
